Mijenjaju se ministri spoljnih poslova, ali politika tog resora ostaje onakva kakvu su je zacrtali bivši DPS-ovi rukovodioci Milan Roćen i Srđan Darmanović.
DPS je razvlašćen 30. avgusta 2020. godine , ali se srž njihove antisrpske i prohrvatske politike zadržao u istoj mjeri u Ministarstvu spoljnih poslova.
U međuvremenu, na poziciji šefa crnogorske diplomatije izmijenjali su se Đorđe Radulović, Ranko Krivokapić i Filip Ivanović.
Ako je bilo zaočekivati od crnogorskog Kulebe, Ranka Krivokapića, da nastavi utabanim stazama američkog „čovjeka od povjerenja“ Srđana Darmanovića, djelovanje aktuelnog ministra svakako nisu mogli predvidjeti oni koji su na prethodnim parlamentarnim izborima ubjedljivo poslali DPS i njegove satelite u opoziciju.
Ivanović je kao ugledni univerzitetski profesor odavao utisak da bi kao šef diplomatije mogao biti donekle autonoman u svom djelovanju, međutim, nakon dva i po mjeseca ministrovanja očito je da se njegova ministarska misija svodi na potpisivanje saopštenja prepisanih iz perioda kada su na njegovom mjestu stolovali gorepomenuti DPS-ovi europejski nepomenici.
Kao primjer Ivanovićeve anemičnosti, neumješnosti i neinventivnosti je svakako njegovo nedržavničko (ne)postavljanje u gorućim crnogorsko/srpsko – hrvatskim tenzijama koje su prouzrokovale naše prepotentne komšije vezano za brod Jadran.
Njegovo (ne)držanje pred hrvatskim kolegom Gordanom Grlićem Radmanom simboliše crnogorski beskičmenjaški spolnjnopolitički kurs koji je utemeljio Milo Đukanović.
Da se Ivanovićeve miroljubive taktike prije više od dva mjeseca u Berlinu držala šefica njemačke diplomatije Analena Berbok, bila bi oplođena od strane poslovično nasrtljivog Grlića Radmana naočigled svih ministara spoljnih poslova zemalja članica EU.
Da je „dara prevršila mjeru“ kada je Ivanovićevu ministrovanje u pitanju, potvrdilo je jučerašnje saopštenje resora kojim rukovodi.
Ponizno saopštenje u kojem se ne podržava državničko držanje kolege ministra Dragana Krapovića, već se izražava SUĆUT što je proustaški hrvatski ministar odbrane otkazao već dogovoren susret sa crnogorskim kolegom.
Svaka rečenica u tom bestidnom DPS-SDP-ovskom saopštenju odiše kroatizovanim šmekom Srđana Darmanovića i Ranka Krivokapića.
Krajnje je vrijeme da se Filip Ivanović otarasi usluga DPS-ovih uhljeba. Ukoliko to nije u stanju neka se povuče, i to je časnije od izigravanja DPS-ovog fikusa kojih u PES-u svakako ima u izobilju.
Не вјерујем да би Радман могао да „оплоди“ Бербокову, једино би могао да јој пуне у пркно, што би било у складу са хрватском политиком од дана њихове „неовисности“. Али то је за нас небитно, колико је битна одвратно снисходљива политика наше елите наслијеђена од битанге, која са својим троглодитима није покрала само оно што није за небо закачено. Овдје се поставља питање којег треба формулисати на следећи начин: Не да ли ће Хрватска кочити пут Црне Горе у ЕУ, него да ли би ЦГ требало да уђе у било који ентитет у коме је усташка држава Хрватска.
100% saglasan !