Подгорица данас живи последице једне велике политичке преваре. Не преваре грађана од стране старог режима на то смо, нажалост било скоро па навикли, већ преваре коју су извршили они који су се 30. августа заклињали у промјене, а онда први одустали од њих чим су сјели у фотеље. У том смислу, Саша Мујовић није само неспособан градоначелник. Он је политички симптом, симбол капитулације пред системом који је наводно побијеђен.
Мујовић припада оној групи „нових лица“, експерата, која су 30. августа ушла у политику као у привремени ангажман, без намјере да било шта суштински мијењају. Њихова мисија није била демонтажа ДПС-овског модела власти, већ његово конзервирање у културнијем паковању.
Нема бахатости, али нема ни одговорности. То није промјена, то је козметика.
Под Мујовићевим мандатом, Подгорица је постала град без политичке воље. Кључне одлуке се не доносе, кадрови се не мијењају, стари центри моћи остају нетакнути, а све се правда „процедурама“ и „европским стандардима“. Та мантра је одавно прозирна. Европски стандарди нису алиби за нечињење. Али Мујовић није ту да буде одлучан , он је ту да буде прихватљив.
Најопаснији аспект његове политике јесте систематско дезавуисање смисла 30. августа. Тај датум није био пука смјена власти, већ цивилизацијски бунт против једног накарадног система. А шта смо добили? Мујовића који се стиди сопствених гласача, који бјежи од сопствене већине и која се плаши сопствене сјене. Мујовић никада није стао јасно и гласно иза оних који су га довели на позицију. Он је, од првог дана, гледао како да се од њих дистанцира.
Подгорица је зато постала полигон за тихо поништавање изборне воље. Не кроз изборе, већ кроз институционалну парализу. Када власт не ради ништа, она ради за неког другог. А у Подгорици је јасно за кога се ради, за остатке старог режима и за дубоку државу.
Мујовић није направио ниједан радикалан рез, јер би сваки рез значио конфликт. А он је у политику ушао управо да би конфликт избјегао. Али политика без конфликта у друштву као што је наше постаје саучесништво, са ДПС-ом.
Зато је Подгорица данас заглављена између прошлости која није кажњена и будућности која никад није почела. А Саша Мујовић ће остати упамћен као човјек који је имао историјску шансу да буде дио промјене, али је изабрао да буде њен гробар, тих, пристојан и политички стерилан.