Њиштање званичног Загреба и његових епигона нешто је што је очекивано, нешто што се знало па се самим тим не треба томе ни чудити, јер их је Резолуција о Јасеновцу погодила тамо гдје су најтањи.
Али, није то чудно, чудно је што којевитезају њихови епигони који су спремни да гласају за сваку резолуцију, посебно за ону о Сребреници и то више пута, јер је наравно та резолуција усмјерена против Срба.
Посебно желим да истакнем разочарење понашањем предсједника Црне Горе Милатовића који је брже боље потрчао у Хрватску да се извини ( мада остаје нејасно због чега) имитирајући на тај начин свог претходника Мила Ђукановића, коме је омиљена дисциплина било извињавање Хрватима, истим оним Хрватима који су осим Јасеновца чинили злочине на читавој територији НДХ, да би те злочине у виду Лоре, Олује и Бљеска наставили и у тзв модерној Хрватској која се нажалост од НДХ врло мало разликује.
Суштина је, треба имати кичму, не будите као Јаков Милатовић, као Мило Ђукановић, као Ранко Кривокапић, као ДПС, и не будите кукавице као поједини из ПЕС или пак као Филип Аџић, јер то није пут који нас води ка томе да и друге суочимо са њиховим геноцидом, у овом случају Хрвате са Јасеновцем.
Ne vredi na njih trošiti riječi, narod sve sluša i gleda i mnogo je pametniji od Skupštine i Predsjednika! Sve će to polako doći na svoje mjesto. Treba čestitat onima koji su imali i petlje i dostojanstva, a ostali neka ližu svoje rane tamo gdje ih istina zabolje!