Много се у задње вријеме труби о помирењу, како треба да се помиримо, па сам почео себи да постављам питања са ким и са чим треба да се помиримо?
Да се помиримо са онима који су подигли споменик Јусуфу Чељају?
Да се помиримо са онима који су подигли споменик Осман Мули Растодеру?
Да се помиримо са Душком који нас је хтио а и да га сада западне опет би нас са све свештенством покушао спаковати на тракторе?
Да се помиримо са онима којима смета споменик Митрополиту Амфилохију а не сметају им споменици већ поменутих Чељаја и Мула, па због тог споменика напуштају сједницу Владе?
Да се помиримо са санкцијама Русији?
Да се помиримо да је Косово независно?
Са чиме и са киме да се помиримо!?
Да се ми помиримо драги моји Срби сами са собом, јер немамо ни агенду ни план, који сви остали имају, па да им испоставимо захтјеве, да не одустајемо од њих, јер смо ваљда научили у претходна два пута да нам помирење ( читај братство и јединство) нису донијели ништа а јесу нам однијели много.
Сваком своје, па у један лијепи суживот, нама наш српски језик као службени, тробојка као народна застава, Капела на Ловћену, а њима Маузолеј на Белведеру, ФЦЈ на Цетињу са све њиховим 21 мајем и заставом Ранкушом.
И наравно, без одступања од српског интегрализма!
И ТАЧКА!
ИЗА СВАКЕ ТВОЈЕ РИЈЕЧИ СТОИМ СПАЛЕ .САМО ТАКО НАСТАВИ .