Како ових дана не престаје хајка коју дижу првоцрногорци, другосрбијанци, секташи, аутономаши и остале але и вране на Александра Раковића, одлучио сам да кажем коју ријеч у одбрану свог пријатеља.
Наиме, постоји тај неки усуд да врхунске српске интелектуалце и националне раднике опањкавају они чији је крајњи интелектуални домет заробљен у авнојевским границама, границама из којих никада нису нити ће изаћи.
Прочитах, не било примјерно што би рекли моји земљаци из Жупе ( Никшић), да Александар Раковић шурује и договара се како да подигне тензије са Бурсаћем? Па ово може да каже само подлац!
Ни ту се не завршава писаније, већ се Раковић оптужује да шурује и са Николаидисом ? Опет наравно да би се подизале тензије, ада како другачије! Е ово је већ смислила нека пјестокупљевина!
Надаље, Раковић, који у главама побројаних на почетку вјероватно изгледа као неки зли мрачњак , шурује и са Бобаном Батрићевићем? Искрено, некако бих опростио прву двојицу, али стављати у исти контекст приче Раковића и Батрићевића је неукусно, непожељно и надасве нелогично. Јер Батрићевић интелектуално не вриједи нокта на десном палцу ( ноге или руке свеједно) Александра Раковића! Тезу о шуровању са Бобаном могао је да осмисли само злонамјеран човјек.
А што се тиче српства у Црној Гори, па вазда ћу прије да га браним са Раковићем, јер српски интегрализам је управо оно што је наша заједничка тежња, него са некима који су се конвертовали више пута и којима појмови српског интегрализма илити српског св(иј)ета нису блиски, јер забога из њих није још испарила идеологија давно упокојене Бог да јој душу прости Народне странке!
На крају, боље се у памет па подржите српски св(иј)ет, да не бисте од авнојевских и аутономашких дуалистичких Срба постали оно што је постао Секула Дрљевић!
