Олуја је један од оних злочина који не само да се не смије заборавити, већ се такав злочин не смије ни опростити.
Нећу набрајати жртве, сви знамо да их је било много, и свака жртва је својеврсни симбол страдања нашег српског народа, народа који се због своје љубави према истини, правди и Богу опредијелио да буде жртва, да изнова и изнова пролази голготу, али да након сваке голготе опет васкрсава и буде све јачи и јачи.
Оно што пак боли можда и више од самог злочина јесте чињеница да постоје они који овакав злочин минимизирају, правдају, па чак се и сладе називајући га тракторијадом, али то су већ садистички и болесни умови.
Ништа бољи од њих нису ни они који су својевремено слали своје изасланике на прославу овог злочина, а они који су тада били послати ваљда су сада свјесни да су за вијек и вјекова пљунули на себе, своје претке и своје потомке и да морају тражити опрост за такав гријех!
Слава свим невино страдалим Србима! АМИН!
Znaju oni da su pljunuli na sebe a još bolje znaju da ta njihova opcija više nikada neće biti na vlasti u Crnoj Giri.