Својевремено када је 30 августа 2020 године пао ДПС и када је постало јасно да ова криминална организација неће моћи више да се врати на власт, написао сам да нам је следећи корак да побиједимо другу фамилију, ништа мање опасну по Србе у Црној Гори, на чијем челу су Мишко Перовић и Жељко Ивановић.
Улога концерна Вијести и самог Жељка Ивановића у ширењу србофобије или ако ћемо да будемо мало блажи антисрпског наратива је присутна од самог почетка, када је овај медиј основао ДПС. Ивановићеве „бравуре“ огледају се у неоствареном шовинизму према српском народу, гдје у једном броју НДХ Вијести стоји наслов “ Без воде на приморју неће да љетују чак ни Срби“, признаћете да је у питању шовинизам.
Да наставимо даље? Може! Ивановић се ту није зауставио па је у његовом таблоиду изашао наслов да су “ Православци сиромашни и мање срећни“! Сложићемо се да је ово својеврстан кретенизам, али ништа неочекивано од Жељка. Идемо даље са још једним насловом, Жељко и његов лист су такође нападали и СПЦ а у прилог томе иде чувена вијест „попа с’ боцом који напада туристе“, наравно читав контекст је ишао у прилог томе да је поп с боцом у ствари свештеник СПЦ.
Када је утврђено да није било ни попа ни боце ни напада, већ да је у питању лажна вијест, овај Шолаков нуспроизвод није нашао за сходно ни да се извини.
Све горе написано говори нам да је Жељко Ивановић на задатку, задатку ширења антисрпског наратива. Покушава Жељко да такав наратив нарочито провуче кроз своје колумне, за које нисам сигуран да их он пише, јер како чаршијом кружи прича Жељко једва зна да сходно свом квоцијенту интелигенције попуни уплатницу у банци, мада је био а то се зна врло способан да избјегава плаћање пореза.
А шта тек рећи за његове медијске креатуре које је створио, рецимо Петра Комненића, који добија напад панике када се помену ријечи српство, Србија, СПЦ, Срби. Не вриједи трошити ријечи, знате и сами.
Посебна прича јесте његова блискост са Драганом Ђиласом, чији је пријатељ Драган Шолак сувласник Вијести, па му ова два освједочена ојадитеља привреде Србије често нареде да крене у рафалну паљбу по Александру Вучићу, што Жељку нарочито тешко пада, не наравно јер му је Вучић драг, већ што увијек добије медијски одговор због којег се у одређеном периоду покрије ушима и ћути молећи се Шолаку и Ђиласу испред њихових слика да га не тјерају да напада Вучића.
На крају, да будемо НАЧИСТО, сви од мора до Дунава о Жељку мислимо исто, и у миру и у „рату“ , Жељко ПРОМАШЕНИ ПОДУХВАТУ!
