Сваког дана смо свједоци координисане медијске харанге која се води против предсједника Србије и како ја волим да кажем предсједника свих Срба Александра Вучића. Центри из Загреба, Тиране, Сарајева и Подгорице папагајски покушавају да подмећу тезу коју су пласирали деведесетих година 20 вијека, да су угрожени од неког великосрпског национализма.
Такав наратив у Црној Гори нарочито пласира ДПС, али није да је усамљен у овој антисрпској причи, ту му се придружују наравно из СД чији бојовници бљују отворени фашизам који је нарочито из њих покуљао након пада са власти 2020 године у августу.
Иако небитна политичка личност Петра Челебић је јуче сажела у својој изјави једну патологију дукљанског фанатика, када је рекла да њена некадашња партија ПЕС чини Црну Гору независном само на папиру.
Сада, ако узмемо у обзир да је већина опозиције, НВО сектора и осталих грантопрежа подржавало став званичног Загреба у односу на резолуцију о Јасеновцу, поставља се питање, да ли би оваквима какви су из ДПС Живковић, из СД Зиројевић или пак Челебићка били задовољни да постану протекторат Хрватске од које када се окренемо уназад имамо само Јасеновац, Бљесак, Олују и Лору!
Изгледа да би, али су потпуно незадовољни што постоје људи који са Србијом граде порушене мостове, мостове који Црној Гори могу донијети само бољитак, јер ваљда основа идентитета ових политичких креатура јесте да мрзе Србе, да мрзе и Мандића и Кнежевића и Даниловића и Томића и Јовановића и Ковачевића и Добричанина и многе друге истакнуте Србе, јер мржња је тачка њиховог спајања са осовином Загреб – Сарајево – Тирана.
А тачка када мржња достигне ниво патологије јесте када им се пред очима укаже Александар Вучић као брана која никако да попусти и која неће попустити пред њиховим антисрпским ставовима, којима су задојени и који ће их на крају прије или касније политички девастирати и ту никакви европски савези и сличне скаламерије не могу да им помогну!
