Године 2021 био сам запосленик тада основане Адриа ТВ. На тој телевизији гдје ме и сада можете често гледати као госта у емисијама, као аутор и уредник емисије “ Без дистанце“ кренуо сам једног врелог јулског дана да снимим емисију о страдању Срба, наших сународника у Средњем Подрињу и Бирчу, тачније у Братунцу, Скеланима, Бјеловцу….
Овдје сам не заборављајући приче других који су се појавили у том документарном филму који се зове “ Братунац злочин без казне“ одлучио да кажем пар ријечи о Брану Вучетићу.
Брано Вучетић је симбол, симбол страдања Срба у том крају, Брано је човјек који је изгубио и оца и брата и мајку, брану су породицу сатрли бојовници злогласног крволока Насера Орића, који се нажалост слободно шета и који није одговарао за почињене злочине.
У Брановом тијелу налазе се гелери, али можда што је још теже су ожиљци у души јер је Брано остао без својих најмилијих којима често пали свијеће, молећи се за њихове душе.
Али ипак, као Србин и као вјерник Брано није потонуо, Брано је засновао своју породицу, Брано није отишао из свог Братунца, он тамо живи, он тамо ради и бори се уз Радојку, Ратомира, Срђана Ранкића, Младена Грујичића, Љубинку Гајић, Петра Млађеновића да се злочин над 3257 Срба које су починиле хорде Насера Орића и његове 28 дивизије не заборави, јер је та крвава хорда те злочине чинила на највеће православне празнике!
Плаче Братунац и дан данас, плаче браћо и сестре да га не заборавите, опомиње! Причајте, преносите причу о овом страдању, јер ако заборавимо Братунац, ако заборавимо Косово и Метохију и Крајину, Милицу Ракић и агресију 1999, онда ће бојим се и нас Бог заборавити!
Tuga je utoliko veća što su svi ovi zločini na lažnom Haškom tribunalu amnestirani! Ako ih i mi zaboravimo, bolje da nas nema!