Да је замјена теза постала правило у Црној Гори потврђује и случај градоначелника Никшића гдина Марка Ковачевића, чије ријечи о помирењу су разноразни усташко дукљански медији изврнули и покренули харангу на њега. Није им први, неће им вјероватно бити ни последњи пут.
Наравно, као и увијек у оваквим случајевима предњачи државни пензионер, неталентовани писац и декларисани србофоб Андреј Николаидис.
Николаидис и њему слични николаидиси, у првом реду не желе да се сјећају, не желе да поштују историју Црне Горе, осим ако та историја није везана за тзв историјске побједе ДПС-а, јер за њих је све од 2006 историјско, историјски референдум, историјске утакмице, историјски избори, док је рецимо борба против Турака која се водила вјековима за њих вјероватно праисторија, па самим тим не желе да залазе у проучавање исте нити да је се сјећају.
А како да је се сјети човјек попут Николаидиса који је за један дивни град Херцег Нови рекао да смрди и да га треба заобилазити, не знам, можда је док је тако писао о Херцег Новом Андреј Николаидис размишљао о себи, пошто његов изглед не одаје баш слику човјека који претерано брине о личној хигијени. Можда гријешим али ми се тако чини, имам право да основано сумњам.
Елем, драги моји Срби, ситуација је следећа, да би били подобни, не смије те да се сећате, не смијете да мислите, не смијете да пјевате, смијете само оно што би вам одредили Нитковаидис, Вијести, Антена, Аналитика и слични њима, мислим они би то жељели, али МАЛО МОРГЕН!
И мислићемо, и сјећаћемо се и пјеваћемо, па на крају када већ поменух пјевање да овај текст завршим са једном историјском пјесмом:
Од главе Зете до града Спужа,Крвави ланац војске се пружа.
Притисли Срби турске ливаде,Турцима у Спуж задају јаде.
А сердар Вуле с високе куле,Џефердар пали, кукају буле.
Лелечу Турци, кукају буле,Ој леле леле, ево га Вуле.
А сердар Јанко са сабљом маше,Удрите браћо, српство је наше!”
БУЈРУМ!
Samo mu prezime govori da je NIKO i nikogovina i na takve spodobe ne vrijedi trošiti riječi! To se liječi, ako već nije kasno!