Наши страдали сународници на светој српској земљи Косову и Метохији постали су светионик слободе. Увијек тако у тешким временима испливају људи којима је једина обавеза да угњетача виде на кољенима. А угњетач је уз помоћ великих сила прешао сваку границу.
Зулум је постао неподношљив, толико неподношљив да чак и они против кога су се ови див јунаци борили,то виде и отворено говоре да се њихове терористичке трупе морају повући са сјевера Косова и Метохије.
Говоре то јер знају да ако се то не деси да ће се створити Гордијев чвор, а стварање таквог чвора се решава једино мачем, као што нас прича о већ поменутом чвору и учи.
Има и оних који већ причају да су погинули узалуд, али то није тачно, они су запалили искру слободе која за сада обасјава сјевер Косова, који мора остати наш, који мора бити слободан, који мора бити у нашим рукама, како би након тога та свјетлост обасјала и читаво Косово.
Да, неће се свјетлост на сво Косово одмах проширити, биће потребно времена и стрпљења, биће потребно и да се сјећамо, да нам стоје пред очима они који су искру слободе и свјетлости упалили, који су умрли да би на крају а у то сам сигуран живјело српство, живјеле наше светиње и наш народ на НАШОЈ земљи, земљи на којој смо сваког дочекали људски, поштено, домаћински ако је дошао са добрим намерама, ако није онда је добио пуна уста те исте земље.
На крају, наша дужност је да на Косово и Метохију идемо, да се са нашим сународницима сретамо, да помажемо, да ободримо, а остало, остало ће доћи, доћи КАД СЕ ВОЈСКА НА КОСОВО ВРАТИ!
ЖИВЈЕЛА СРБИЈА!
ВЈЕЧНА ПАМЈАТ НОВОКОСОВСКИМ МУЧЕНИЦИМА!
Спасоје Томић, уредник портала 083
