Посјета у којој је био Јаков Милатовић као предсједник Црне Горе и у којој се састао са прије свега кипарским епископом као и његова прича са истим о некој тзв Цркви Црне Горе а коју потврђује изјава поменутог епископа „Crkva Crne Gore još uvek nije autokefalna i mislim da među nama postoji ono što važi među svim drugim pravoslavcima. Kada uz Božju pomoć postanu Autokefalni, naši odnosi će biti dodatno razvijeni, svakako“, zaključio je kiparski episkop.“ представља наставак приче која је започета не тако давно када је поштовани отац Гојко Перовић славодобитно изјавио да треба укинути националне префиксе православним црквама.
Истина, отац Перовић је касније ту изјаву повукао, рекао да је погрешно схваћен, али је сама изјава посејала клицу да треба створити неки Цркву Црне Горе, па је прије Јакова и његов претходник свима нама добро познати Мило Ђукановић ишао у сличну посјету код Васељенског патријарха предлажући сличну идеју.
Оно што је јако битно јесте да Јакова Милатовића треба опоменути да он није Византијски цар да би се бавио оваквим стварима, већ да је он предсједник ЦГ са ограниченим овлашћењима, која му најмање дају за право да на овако перфидан начин покушава да напада СПЦ. И што је још важније јесте реакција СПЦ која мора јасно показати да овакви потези Јакова Милатовића јесу за осуду и да уколико дотични не повуче ручну доживи судбину посланика ДПС-а и буде искључен из Цркве.
Не треба сумњати да ће у будућем периоду, након овог пробног балона који је пуштен са намјером, антисрпски концерн Вијести дозирано и перфидно почети да намеће овај наратив, па ће се разноразни колумнисти од Ратке Јовановић, преко Балше Брковића до самог оца Гојка Перовића утркивати да нам објасне да нека тзв Црква Црне Горе јесте пут јединства и помирења, што свакако није, јер чињенице говоре да православни живаљ у 99% случајева вјерује СПЦ, док остатак има ту потребу да буде уз неки Цетињски путујући циркус.
На крају, овај текст нисам написао тек тако, написао сам га као упозорење свим грађанима да не насједају на овакве приче, али и као упозорење онима који желе да промовишу ову опасну причу да им иста неће проћи и да се ману СПЦ како их вјетар неких нових литија не би одувао са политичке сцене право у фусноте историје гдје им је можда и мјесто.
