Изјава Петра Смоловића поводом пјевања српских пјесама у бјелопољским ресторанима још један је примјер злоупотребе појма антифашизма у политичке сврхе, гдје се етикетирањем и идеолошким прогласима покушава ућуткати свако мишљење које не одговара наслеђу ДПС политике подјела.
Антифашизам не може бити алиби за забране, пријетње и селективно тумачење историје. У савременој и демократској Црној Гори не смије постојати „дозвољена“ и „забрањена“ истина, нити народи који су унапријед проглашени кривцима.
Историја Црне Горе сложена је и вишеслојна, и о њој се мора говорити слободно, на основу чињеница и научне расправе, а не политичких директива и идеолошких парола. Сваки покушај да се образовне институције претворе у простор цензуре представља директан удар на слободу мишљења и европске вриједности на које се формално позивају.
Посебно је лицемјерно што о европском путу говоре они који годинама нису имали проблем са дискриминацијом, подјелама и прогоном неистомишљеника. Таква политика нема везе ни са антифашизмом ни са Европом, већ искључиво са очувањем старих идеолошких привилегија.
Црној Гори је потребно помирење засновано на истини, а не нове подјеле под маском „грађанских вриједности“. Вријеме политичких етикета и идеолошких монопола је прошло — а вријеме слободне ријечи и одговорног дијалога тек долази.
НОВАК РАДОВИЋ
СЛОБОДНО БИЈЕЛО ПОЉЕ
Tacno tako! Lazni antifasizam proustaskih snaga i kriminalaca su paravan za srbofobiju. Trideset i vise gidina lazne patriote, cistomrvni montenegrini barjace i arlacu diljem CG.Pljackaju, kradu, profitiraju i promovisu ustastvo i sire srbofobiju. Taj nakot unistava, tradiciju, moral, crkvu, jezik i sve vrijednisti krijuci se iza demokratije, evropeizma, moderizma i antifasizma.