Политичка сцена Црне Горе, три и по деценије након увођења вишепартијског система, улази у нову и можда кључну фазу свог развоја. Након година раситњености, ад хок савеза и непринципијелних коалиција склопљених искључиво ради преласка цензуса, све је извјесније да ће избори 2027. године бити обиљежени процесом укрупњавања. Тај процес није питање политикантства, већ нужности јер бирачи траже јасне блокове, препознатљиве политике и актере који имају снагу да носе одговорност, а не да је дијеле до бесконачности.
У том контексту, све се више говори о могућем савезу Покрета Европа сад и Демократа. Та коалиција би, у теорији, могла да окупи гласаче центристичке и умјерене оријентације, оне који желе тзв европски пут, институционалну стабилност и дистанцу од старог ДПС-а и од политичких екстрема центристичког спектра политике у Црној Гори. Међутим, искуство нас учи да овакви савези често посрну по питању лидерства, подјеле утицаја и различитог разумијевања државних и националних питања. Ако ПЕС и Демократе не понуде јасну и искрену платформу, њихово укрупњавање може остати само добро упакована предизборна математика.
За разлику од тога, коалиција „За будућност Црне Горе“ све отвореније показује намјеру да на изборе 2027. године изађе самостално. Та одлука није ни лака ни без ризика, али носи јасну политичку поруку. Самосталан наступ значи ослањање на сопствену снагу, идентитет и бирачко тијело, без скривања иза туђих процената. У времену када је дио политичке сцене оптерећен сталним калкулацијама, оваква позиција може бити препозната као доследност, што често бива награђено и на изборима и у постизборним преговорима.
Посебно важан и, по мом мишљењу, потцијењен сегмент будуће изборне слагалице јесте сарадња Слободне Црне Горе и Уједињене Црне Горе. За разлику од многих досадашњих покушаја окупљања мањих политичких субјеката, ова могућа сарадња дјелује озбиљно, промишљено и, што је најважније, искрено. Ријеч је о политичким структурама које дијеле сличан вриједносни српски, интегралистички оквир, али и свијест да појединачно тешко могу остварити значајнији утицај. Управо зато, њихово укрупњавање није знак слабости, већ политичке зрелости.
Слободна Црна Гора и Уједињена Црна Гора имају потенцијал да буду фактор изненађења на изборима 2027. године. Њихова предност лежи у томе што не носе терет власти, нити баласт великих компромиса, а истовремено могу артикулисати глас бирача који се не препознају у доминантним блоковима и ЕУ причи као јединој алтернативи за Цг . Ако наставе са доследном сарадњом као и Подгорици , јасном поруком шта им је приоритет и теренским радом, ова коалиција може постати тихи добитник избора, који ће након изборне ноћи бити много важнији него што то анкете најављују у протеклом периоду.
У јавности се све чешће помиње и могућа политичка комбинација Милатовић – Абазовић. Тај савез би, без сумње, привукао велику пажњу медија и дијела бирача, јер спаја двије јаке политичке личности различитих профила. Један симболизује институцију и континуитет државе, други политичку динамику и међународну препознатљивост. Ипак, остаје кључно питање, да ли би такав савез имао јасну идеологију или би се све свело на персонални договор, без дубљег одговора на суштинска питања црногорског друштва.
С друге стране политичког спектра, Демократска партија социјалиста улази у овај период видљиво ослабљена. Очекује се пад њихове подршке, и то не само због природног замора бирача након деценија власти, већ и због унутрашњих ломова. Излазак Јановића односи дио традиционалног гласачког корпуса, док анти-ДПС реторика Душка Марковића и његове партије СЕП додатно урушава ионако крхку слику јединства. То је јасан показатељ да се ДПС више не бори са спољним противницима, већ и са сопственим наслеђем.
Избори 2027. године биће, дакле, много више од још једног изборног циклуса. Они ће бити тест политичке зрелости, способности за укрупњавање и спремности да се понуди јасна визија будућности. Они који то буду разумјели , било да су велики или мали , имаће шансу да обликују нову политичку реалност. Посебно они који, попут сарадње Слободне Црне Горе и Уједињене Црне Горе, покажу да је могуће градити политику без галаме, великих обећања али са јасним циљем одбране српских интереса. У времену опште буке, управо такви актери могу постати највеће изненађење.