Издајник сам јер волим републику Српску.
Издајник сам јер сматрам да је Спц недјељива и да је свако аутономашење лоше.
Издајник сам јер поштујем и подржавам српску интегралистичку политику коју спроводи Александар Вучић.
Издајник сам јер нисам против предсједника Србије, а ваљда би требало да будем на начин како су то радили својевремено народњаци.
Издајник сам јер волим Београд, тај како кажу великосрпски Београд, у којем ради истине дјеца оних који пљују по Београду студирају а није им страно да имају и некретнине.
Издајник сам јер не славим 21 мај, дан када је свима осим Србима из Црне Горе који су се затекли у Србији забрањено да гласају.
Издајник сам што не прихватам карикатуру од заставе Ранка Кривокапића.
Издајник сам што не стојим на химну Секуле Дрљевића.
Издајник сам јер не признајем свако пет дана Косово и Метохију.
Издајник сам јер ми није Србија за све крива.
Издајник сам јер вам указујем да не смије бити дуализма и да сте само Срби, да не насједате на приче оних којима је једина идеологија мандат а сврха постојања испуњавање налога страних амбасада.
Велика је моја издаја, велика као „Велика“ Србија о којој трубе наши непријатељи од Аустроугарске до данашњих дана. Некада ми тачно дође жао тих и таквих, јер им је та прича неутемељена, па би можда могли таман некада и некако да ту Велику Србију направимо и нека траје само два дана да би се они имали ухватити да је ето негдје и некада постојала осим у њиховим болесним мозговима.