Мјера љубави према свом српском и мјера бриге о свом српском роду су Патријарх Порфирије и Архиепископ Иринеј, мјера незнања и површности као и немогућност сагледавања шире слике јесу они којима је животни мото да пумпају, мислећи ваљда да је тај неки њихов назови бунт нешто епохално и до сада невиђено.
Управо свјетина свакога дана узвикује против Патријарха користећи најпогрдније ријечи :
Он је политички патријарх кажу – у преводу разапни га
Он је ћацијарх – у преводу разапни га
Он је Профитерије, знамо ми шта он ради – у преводу разапни га
Он је издао Србе у Хрватској ( будалаштина своје врсте)- у преводу разапни га
Он је издао Косово ( опет будалаштина своје врсте, Патријарх Васкрс провео на Косову и Метохији) – у преводу разапни га
Није подржао блокадере, нека се стиди брадоња ( овај израз брадоња користили комунисти) – у преводу разапни га
Ипак, након свих увреда и непатворене мржње, патријарх позива на братску љубав и смирење, као прави духовни пастир, јер зна да сваки камен који баце на њега јесте један камен Христу мање.
На крају овај текст закључићу цитатом оца Крста Станишића који је то описао на прави начин: „Они који су Христу викали распни га распни мислили су да тако Богу службу чине и да се боре за народ… Видим да су многи исплели вијенац за патријарха који је испуњен трњем њихове мржње, али су га вјешто маскирали цвијећем да њиме прикрију то страшно оштро и отровно трње…“ . Патријарх је патријарх, духовни пастир а Барабе остају барабе чак и када цвијеће носе и причају о некој љубави и наводном помирењу.
Аутор је магистранд историје и српски политичар из ЦГ
Čudno da se čeka odobrenje na istiniti i neuvredljivi komentar,ili je u pitanju cenzura koja dozvoljava samo komentare koji apsolutno korespondiraju sa stavovima autora teksta.Meni je devedesete godina,a praunuk sam i unuk i sin sveštenika SPC,pa ponešto znam o pravoslavlju i raskolništvu i sadašnjim unijatskim tendencija.