Морињ је преломна тачка битисања Црне Горе као државе, која има своју кичму, или као државе која се повија као маслачак пред налетима вјетра из проусташког Загреба на челу са Пленковићем и његовим пуленом Грлић Радманом.
Питање већ толико пута помињане плоче, није само питање да ли ће иста бити уклоњена, јер је нормално да буде уклоњена, већ се ради и о ситуацији да Радман Морињ зове логором, понижавајући притом читаву Црну Гору ријечима да је Лора била само затвор, Лора у којој су звјерски по методама НДХ убијани младићи из Шавника, Никшића и Бара.
Зато је пријеко потребно да заједничким снагама уклонимо ту срамоту, да сперемо љагу коју су нам нанијели Ранко Кривокапић и Рашко Коњевић и да на тај начин опалимо шамар званичном Загребу, који се понаша као школски силеџија док му неки попут Ервина Ибрахимовића климају главом, бојећи се ваљда да силеџија и њих не поткачи.
Свакако, ако Хрватска жели да поставља плоче нека их постављају по лијепој њиховој, оној лијепој њиховој гдје су проусташки елементи ваљда у складу са европским вриједностима протјерали 250000 Срба и разбијали табле са ћириличним натписима у Вуковару.
На крају, у Морињу је страдала једна кутлача и опаљен један шамар, па ме не би чудило да Хрвати подигну споменик у част тога , споменик великосрпској КУТЛАЧИ и великосрпском ШАМАРУ из Мориња.