Никшић је увијек важио за град људи који су урбани, који имају широка схватања али исто тако су познати и као традиционални али не и искључиви према другом и другачијем.
Овај текст који пишем реакција је на изјаву носиоца листе Европског савеза, мог суграђанина Ивана Радојичића , који би како је рекао да се обрачунава у нашем граду пазите сада са цитирам „четничком багром….“.
Очигледно је да је Радојичић дубоко забраздио, забраздио у подјеле из 1941, из којих он и њему идеолошки слични ( партије љевице и лијевог центра у ЦГ) никако да изађу. Ова изјава свакако не спада у ред оних које би неко из нашег града рекао , али спада у ред оних које су говорили комунистички комесари четрдесетих и педесетих година прошлог вијека.
Поразно је да неко ко себе деценијама уназад покушава да представи као урбаног рокера потеже овакве квалификације, поготову етикетирајући људе као багру, па ма колико били на различитим позицијама политичко – идеолошког спектра. То се једноставно не ради, па ма колико да вас хвата нервоза од једноцифреног резултата на изборима који ће се 13 априла одржати у Никшићу.
Мени је мог суграђанина Ивана Радојичића искрено жао, јер није још схватио да историју и историјски суд треба оставити историчарима, већ као некада Михаило Лалић ( кога сматрам врло добрим писцем али идеолошки острашћеним) иза сваког грма или у случају Радојичића иза сваког гласачког паравана у недељу види минимум по три „четника“.
Да није тужна изјава би можда била смијешна, мени је свакако жалосна, али се надам да ће у будућности наш суграђанин самоћи снаге и издићи се изнад наратива који су му пласирали Дарко Пајовић и Позитивна гдје је својевремено био, као и Мило Ђукановић који управо као и Радојичић подгријава подјеле од када је ступио на политичку сцену.
На крају, не знам да ли су ЕС и ДПС спремни да у недељу приме пораз а ако нису онда остаје само да им поручим, па спремте се спремте….