Аутор је српски политичар из Цг и магистранд историје
Својевремено је о. Гојко Перовић изрекао једну реченицу која је гласила „Нема нама молитве без њих, нити њима Црне Горе без нас“. Са првим дијелом реченице се нисам сагласио, јер су догађаји у Мојковцу, да те догађаје узмемо као репер показали да они не желе да се моле Богу, већ им је нажалост петокрака основ размишљања и постојања.
Са другим дијелом реченице сам сагласан, јер смо ми Срби стварали Црну Гору кроз вјекове, стварали је на оним вриједностима које су универзалне. Наравно, овај провизоријум из 2006 стварали нисмо, јер је провизоријум Монтенегро заснован на антисрпству.
Дукљанска јека
Пошто је како већ рекох провизоријум створен на антисрпству, онда је свако помјерање и покушај враћања Црне Горе себи праћен кукњавом, вриском и јеком Титових пионира који су идеолошки настали из Јајца. Имамо више примјера, први је мржња која избија из приче једног од протестаната испред скупштине ( то морате погледати) када каже гласом пуним мржње “ Срби је ли? Срби…!“, јер се забога предсједник скупштине Мандић усудио да им такне заставу из хола, заставу која је апсолутно неутемељена и која је приде измишљотина Ранка Кривокапића. И нису само јечали и њиштали они напољу, њиштали и јечали су и посланици ДПС-а, од Хутера до „муње небеске „Ненезића који је био спреман да се бије, али му не дадоше иначе би бојим се чудо направио.
Други примјер је капела коју прави породица Мандић у Пољима, колико смо упознати код својих гробница, на својој земљи. Али опет смета, јер таквима какви јесу и ти којима смета, заједно са Вијестима које то уредно промовишу и форсирају, свака Капела која се гради би ваљало да буде срушена. Научили када су рушили Његошеву капелу, па им ослачало да маљевима разбијају, разваљују, обурдавају. Несрећници!
Трећи примјер је дукљанска јека,вика и вриска око српског језика. Е ту је квака, када се помене српски језик, све европске повеље, достигнућа, прегнућа, поглавља, заглавља, фусноте ЕУ падају у воду! Јер иако је српски већински, по њиховом искривљеном поимању стварности не би требало да буде службени, јер им како кажу подрива темеље државе? Још нам једна уважена професорица рече као је црногорски у ствари српски тј српски је црногорски па пошто је црногорски службени а српски није онда је и српски службени? Ово ни Свето Маровић не би смислио у своје вријеме, нити би могао да растумачи.
Треба ли да се миримо?
Мишљења сам да ми нисмо ти који треба да се мире, ја сам више за неку врсту суживота, јер ако будемо ми причали причу о помирењу испашће да смо ми некога тридесет година прогањали, дискриминисали, хапсили, затварали, монтирали процесе! А нисмо, зато док сви они који су нам лоше чинили као Србима свих ових деценија, треба да се извину и траже начин како да они пруже руку помирења, али искрено, јер лажног братства и јединства нам је било доста, па не бих волио да на тежи начин ми Срби из Цг научимо неке лекције као што су их научили наши сународници у јужној српској покрајини Косово и Метохија, Босни и Хрватској.
Дакле, на крају, свакоме своје, суживот, за почетак да српски буде службени, у ствари мора бити службени и биће службени, па макар се сва дукљанско проусташка булумента на челу са Милом Ђукановићем, његовим епигонима и Соколом из Хрватске побила на врх главе!
Мишљења и ставови изнесени у рубрици колумне нису нужно ставови Портала 083
Tako je uvaženi gospodine Tomiću.