Аутор је магистранд историје
Политички екстремизам у политици није ништа ново на европском простору, много таквих странака и покрета гајило је екстремизам обојен фобијом и тражењем кривца у другима никако у себи.
У Црној Гори такав екстремизам гаји ДПС чији је политички наратив такав да подсјећа на минхенску пивницу 20-их година 20 вијека.
Све се у њиховом политичком деловању свело на минхенску пивницу, један вођа, држава као златно теле, безброј застава као доказ ваљда неког патриотизма, мржња према свему другачијем ( српском).
Овскве странке у одређеним временима имају и одређену подршку али се након првих значајнијих пораза какви су били 2020 и 2021 појављује колебање, колебање које мора бити искоришћено да се једна назадна идеолошка мјешавина комунизма, усташтва и фашизма до краја побиједи, како не би више били у могућности да са својим сателитским партијама шире мржњу по Црној Гори , вријеђајући СПЦ, српски језик и називајући људе који другачије мисле багром.
Синдром минхенске пивнице мора бити побијеђен, темељно поражен, како би Црна Гора кренула дефинитивно напријед, јер без слабог ДПС-а нема јаке Црне Горе.
