Пише, Спасоје Томић, Ђокадери, „Ректор“ Ђок(а)ић“ и насиље мањине!

Када је један „зор делија“ на протесту који су организовали блокадери на сред улице извадио свог “ ректора Ђокића“, они који су до тада блокирали улице, тргове и насеља престали су бити блокадери и постали ЂОКАДЕРИ. ЗОР ДЕЛИЈА и његов “ ректор Ђокић“ постали су симбол, симбол обојене револуције и свих који у томе учествују.

ЂОКАДЕРСКО НАСИЉЕ

Иако се ЂОКАДЕРИ декларативно залажу за правну државу, против насиља они су ипак ти који спроводе или онако кукавички иза ћошка подржавају насиље. Без ријечи осуде. Сходно томе нису осудили ни пребијање Милоша Павловића, затим нису ни ријечју осудили малтретирање и ударање замјеника предсједника општине Обреновац, као што нису осудили припремање насилних акција Миле Пајић и другара (који су им водили ђокаде једно вријеме) већ су рекли да ето они нису са њима, мада сви знамо да су били.

ЂОКАДЕРИ И ПРИЈЕТЊЕ НОВИНАРИМА

Ђокадери са ФПН су одлучили да пријетње новинарима заборавивши једну стару изреку која парафразираћу гласи “ бранићу ваше право на мишљење иако се не слажем са њим“, поручујући уреднику Информера Вучићевићу да ће видјети шта га чека и да то што га чека никако неће бити добро за њега. Мени овакве пријетње звуче као да их је изговорио неко инфициран брозомором, што опет има смисла јер је основа њихове ђокадерске организације ПЛЕНУМ што је свакако начин организовања комуниста.

ЂОКАДЕРИ И ЦРКВА

Ђокадери осим што желе да путем пленума и зборова уређују државу, желе и да уређују Цркву, да бирају Патријарха и сличне ствари, ово ни комунисти нису радили али ђокадери изгледа желе. Не свиђа им се кажу Патријарх, желе да га сврставају на једну страну. То вјерници не раде, нити су икада радили, нити ће било који вјерник било када тражити да Патријарх стане на било чију страну осим страну мира и љубави. Коме се не свиђа Патријарх, може да промијени вјеру, може и вјеру за вечеру ако мисли да му је исплативо.

ЂОКАДЕРИ И ВУЧИЋ

Највећи објекат мржње је предсједник Србије и свих Срба Александар Вучић. Он је кривац по њима за све. Прогласили су га ненадлежним, да би затим тражили од њега да им објасни ово или оно па постају контрадикторни, јер не можеш ако га сматраш ненадлежним да га питаш за било шта, мораш се обратити „ректору Ђокићу“ са ћуном у рукама или ректору Ђокићу који је у ствари пленум, мада би од једног и од другог ректора могао добити одговор да треба само да се пумпа и динста, мада за овог првог нисмо сигурни да са млохавом ћуном може било шта и било када да пумпа.

Вучић је ђокадерима показао да држава може да их превесла без и једног пендрека сузавца или било каквог средства присиле, што их је довело до лудила, па смо сада осуђени да слушамо причу о звучном топу кога нико није чуо , нико га није видио, а тај звучни топ је таман имагинаран као и могућност неких опозиционих политичара да пређу цензус.

На крају, ЂОКАДЕРИМА остаје само нада да ће се Вучић сам повући ( неће), а неће се повући јер има одговорност, одговорност вођења државе и одговорност према 2 милиона људи који су га гласали и који му вјерују и који нису хтјели да изађу на улице јер их је управо Вучић и замолио да то не раде, што се показало као исправно, јер су ЂОКАДЕРИ сву своју креативност показали и исказали на тракторима, које су онако ненасилни полупали, испревртали и демолирали.

АФЕРИМ!