Аутор је српски политичар и магистранд историје
Недавно завршени избори у Будви показали су да су двије листе које су чиниле некадашњи ДФ у овом граду оствариле идентичан резултат и да се сага о формирању власти наставља. У тексту ћу надаље покушати да прикажем како је дошло опет до пат позиције и која су могућа решења.
Будва наш град и За будућност Будве
По други пут се показало да су ове двије опције доминантне у Будви и да су суштински поновиле резултат Мила Божовића из 2022, што је показатељ да се њихови гласачи налазе у рововима и да није било неких одступања од маја ове године. Оно што је свакако занимљиво јесте да су из коалиције За будућност Будве тврдили да ће Будва наш град претрпјети пораз и да ће њихова побједа бити убједљива. Оно на шта свакако нису рачунали а што је негдје нама који пратимо било јасно јесте да је БНГ наследила инфраструктуру (један њен дио), од ДФ и да су се активирали на страни Јовановића и некадашњи истакнути чланови и активисти Српске народне странке који су у крајњем и анимирали онај дио српских гласача који није одавно био задовољан радом НСД па су самим тим у БНГ видјели нову опцију коју могу да гласају, што су листом и урадили.
Микијељ и Јовановић
Двојица носилаца листе су дио слагалице, можда и њен најбитнији дио.
Младен Микијељ који у Будви важи за одмјереног човјека, који је како су то истицали из његове коалиције урадио много добрих ствари као директор морског добра, показао је да бити директор и носилац листе није исто и да неко ко је добро обављао позицију директора не мора бити и политички успјешан, јер је сасвим јасно да Микијељ иако уз њега стоји такав политички ауторитет какав је Мандић, нема потребну харизму и ту никакав фотошоп, билборди и видео записи не помажу. Уколико би се поновили избори у Будви, негдје би реално било за очекивати да Мандић покуша да као носиоца листе избаци неког другог, ко има више харизме и енергије и кога ће људи посматрати као лидера а не само као носиоца листе.
Никола Јовановић је са друге стране иако млад неко ко је већ дуго у политици и ко је у року кампање продавао пар пута форе Микијељу на које овај није имао одговор. За разлику од свог опонента Јовановић је неспорно човјек са лидерском цртом и добрим политичким тајмингом. Међутим, БНГ је доминантно препозната по њему, што може бити проблем у будућности, јер Јовановић уз себе мора промовисати још пар људи који би носили читаву причу, јер замор материјала је и код њега био присутан у овом изборном циклусу. Ипак, неспорно је да је Никола Јовановић неспорни побједник ових избора и да ће уколико нађе мјеру за њега прихватљивог компромиса успјети да формира власт. Досадашња искључивост која се огледа у томе да неће са НСД може се претворити у нешто друго, а то друго објаснићемо у следећем поднаслову.
Решења кризе
Прво да почнемо од немогућег, једно од решења је да једна или друга листа направе власт са ДПС-ом – немогуће
Друго решење је да се двије листе договоре и направе већину од 18 одборника – тешко изводљиво
Треће решење јесте да Јовановић понуди улазак у власт Зеновићу, УРА, ДНП, ПЗП а да НСД даје мањинску подршку у неком периоду, па да се направи реконструкција власти када би и НСД ушао. Ово је можда и најреалније решење, а прихватање овог решења неће зависити само од Микијеља, много више ће зависити од Андрије Мандића, који ће сигуран сам размишљати да ли му је рецимо овакав сценарио прихватљив, шта му доноси и шта му односи и да ли му може нанијети штету у Беранама гдје су у децембру ванредни локални избори. Уколико Мандић пак процијени да нека могућност има прођу а Јовановићу то буде прихватљиво онда ће се и Микијељ и читава коалиција За будућност Будве без поговора сложити са тим и ту нема никакве дилеме.
Вријеме је пред нама, остаје нам да пратимо развој ситуације у Будви али и у Подгорици, па нас чека занимљива и врела политичка зима.
