Jutrošnja najava da će u Spajićevu vladu osim predstavnika Srba i onih koji se zalažu za bolje odnose Crne Gore sa Srbijom ući i Bošnjačka stranka, predstavlja dobru vest i to ne iz dnevno političkog ugla ili aspekta dugovečnosti jedne vlade već je to fakat koji će imati reperkusije mnogo dublje od onih koji se tiču stranačkih stvari. Naime, saradnja i koegzistencija u vladi Milojka Spajića, srpskog, bošnjačkog i albanskog faktora(uz crnogorski, podrazumeva se) nužno će voditi ka približavanju i poboljšanju odnosa ovih naroda u celoj Crnoj Gori.
Štaviše, jedan ovakav model biće kost u grlu, trn u oku, žestok šamar svima onima koji tvrde da je na Balkanu nemoguće pomirenje. Biće to ogledno dobro koje će pokazati da se na čitavom prostoru eks Jugoslavije pa i šire od toga može i mora sarađivati i to u interesu svih naroda i u cilju ukupnog boljitka. Famozna reč – „pomirenje“ dobija krila ovakvom praksom a ne večnim vraćanjem na stare probleme i kopanjem po ranama iz prošlosti. Ako Spajić i Mandić u narednom periodu naprave jednu, ovako zamišljenu, vladu nacionalnog pomirenja i jedinstva, valja im čestitati i skinuti kapu. Regionalna stabilnost, pomirenje i saradnja jedini su put kojim mogu i moraju ići balkanski narodi ukoliko ne žele tragično i bolno „večno vraćanje istog“ Ničeovski rečeno.
Iz ekonomskog zaostajanja, depopulacije i permanentne tenzije Balkan mogu izvući samo saradnja i okretanje zajedničkim projektima u budućnosti. Otuda će prevaziđeni političari koji žive od tenzija i nasilja poput Aljbina Kurtija biti sve usamljeniji, prevaziđeni i od naroda i međunarodne zajednice, odbačeni.
Kako da ne, da prihvatimo Ibrahimovica koji ne priznaje Njegosa.