Osnovni plan pokreta čiji je šef Jakov Milatović kao i URE Dritana Abazovića jeste da nakon izbora u Podgorici krajem septembra zatraže manjinsku podršku DPS-a i da upravljaju glavnim gradom Crne Gore sa 9% podrške koliko udruženi imaju. Doduše, u vlast bi primili i ES i partiju Duška Markovića ukoliko uspeju da preskoče cenzus što neće biti nimalo lak posao naročito za partiju Markovića. Tako bismo u slučaju ostvarenja ovako zamišljenog scenarija imali srbofobnu vlast u glavnom gradu Crne Gore, vlast koja bi zavisila od snaga bivšeg režima koji je kreirao prošlost koju većina građana ne ocenjuje ni lepom ni dobrom. Sve je to na koncu, legitimno i srbofobija i retrogradnost, pod uslovom da odražava volju birača. Problem je u tome što je spiritus movens snaga koje žele da vrate istorijsko klatno na period pre 30. avgusta čovek za koga su glasali gotovo svi Srbi koji žive u Crnoj Gori i gotovo svi oni koji su želeli raskid sa politikom prošlosti DPS-a, a to je Jakov Milatović. Tako se aktuelni predsednik države pojavljuje uoči izbora u Podgorici kao neko ko bez zazora izdaje izbornu volju onih koji su ga na mesto predsednika izabrali. Ključni problem za ceo ovaj plan je što građani Podgorice ne žele povratak u prošlost. Ipak predstavnici vladajućeg bloka mogu lako da izgube bitku ukoliko u utakmicu uđu sa pozicije nadmoći ili ukoliko raspu glasove i izađu na izbore u stotinu kolona. Ukoliko bi izgubili bitku u Podgorici predstavnici vladajuće koalicije bili bi uzdrmani i na republičkom nivou, a ideja Milatovića i ostalih bila bi ista, preuzeti vlast sa desetak procenata podrške uz pomoć DPS-a. Jasno je da bi se ovakvom raspletu najviše obradovali u Zagrebu, silno uvređenom zato što ih je neko podsetio na (h)istorijski fakat da je Jasenovac, kao i cela NDH, poprište monstruoznih zločina kojih su se stideli čak i nacisti u Nemačkoj.