Чињеница да је предлог о повратку тробојке поново одбијен да се уопште нађе на дневном реду скупштинског засједања није само процедурални маневар или политички хир тренутне већине. То је дубок, болан симптом једне поразне дијагнозе:
Црна Гора је у овом тренутку само формално држава свих својих грађана, а суштински је тамница сопственог историјског идентитета.
Када се из јавног простора и државних институција прогони застава под којом је ова земља грађена, под којом се ослобађала и под којом је међународно призната, шаље се јасна порука српском народу који је њен државотворни стуб, да је он овдје подстанар.
Идентитетски апартхејд
Српски интегрализам не почива на негирању било кога, већ на нераскидивом јединству нашег културног, духовног и историјског простора. Одбијање тробојке је покушај пресијецања те жиле куцавице.
Тробојка није увезена: Она је изворна вриједност Петровића, симбол народног јединства и чувар сјећања на заједничке побједе.
Страх од симбола: Они који се боје платна са три боје заправо се боје истине о поријеклу ове државе.
Држава против сопственог бића
Ако један парламент не смије ни да дискутује о симболу који већина народа носи у срцу и који је заставом прописао Књаз Никола, онда тај парламент не представља народ, већ спроводи идеолошки инжењеринг. Док год се српски тробој доживљава као пријетња, а не као темељ, ми живимо у систему који почива на:
- Порицању коријена: Вјештачком грађењу идентитета на негацији свега српског.
2.Политичкој искључивости:** Гдје је демократија само параван за наставак политике која Србе жели да сведе на фолклорну групу без политичког права на симбол. - Ова држава, оваква каква је данас у својим формалним оквирима, све се више отуђује од своје суштине. Ми не тражимо ништа туђе, већ само право на своје — право да тробојка, као нераскидиви дио нашег заједничког насљеђа, заузме мјесто које јој историјски и морално припада.
- Без тробојке, институције су само хладне зидине без духа. Док год се плаше нашег заједништва и наших застава, они потврђују само једно: власт је њихова, али историја и будућност су наше.