Жељко,
Већ годинама посматрам како у сваком твом тексту, свакој колумни, анализи и медијском наступу провијава једна иста мисао – било суптилно или, као што у посљедње вријеме чиниш, све отвореније, ударити по Србима.
Постала је то твоја професија, твој заштитни знак, твоја дневна доза идеолошког лудила које више не можеш да исконтролишеш, јер су сви твоји политички експерименти некаквог „новог ДПС-а“ неповратно пропали.
Проблем није у томе што имаш своје мишљење, свако га има. Проблем је у томе што си од напада на српски народ направио животни позив.
Твоја новинарска слобода није спорна; у питању је елементарна пристојност коју немаш, као и шовинизам који у великој мјери обитава у твојој глави, оптерећеној антисрпством.
Јер, кад ти, Жељко, у свакој реченици проналазиш „великосрпску пријетњу“, а не видиш стварне проблеме – оглодану државу какву нам је оставио ДПС, створивши криминалну хоботницу чији пипци и дан-данас обавијају Црну Гору, онда је јасно да се не бавиш новинарством, већ идеолошком мржњом.
И када мислиш да својим нападима браниш Црну Гору од нас Срба, грдно се вараш. Црна Гора без Срба није Црна Гора, већ пука територија без идентитета, без оног идентитета грађеног кроз вијекове, од Војислављевића, Немањића, Балшића, Црнојевића и Петровића.
Постоји једна ријеч и једна књига која се зове Октоих. Та књига, једно од најљепших дјела српског стваралаштва, подсјетник је за људе попут тебе, јер је једно једино слово те српске писмености веће, племенитије и значајније од свих твојих колумни и читавог твог медијског концерна.
Вјероватно ћеш и овај мој текст назвати ретроградним. Али, за разлику од тебе и сличних теби, ово што ја пишем није мржња већ чување традиције, части и темеља ове земље.
И докле, Жељко, докле ће се понављати, сада само у новој форми, напади на српске прваке? Да ли опет треба да очекујемо текстове попут оних некадашњих: да је „српски поп с боцом напао људе по Будви“, да „без воде на приморје неће чак ни Срби“, или да нам саопштиш како су „православци сиромашни и мање срећни“?
Можда јесмо материјално осиромашени, јер нам је ДПС тридесет година затварао сва врата, али смо, за разлику од тебе и твојих епигона, богати духом, јер се напајамо са извора вјере наше Српске православне цркве.
Твоја мржња према Србима неће нас уплашити, добри мој Жељко. Напротив, само нас подсјећа зашто морамо бити још јачи и сложнији. Јер сваки напад на српско име у Црној Гори није ништа друго до напад на саму њену историјску суштину.
Запамти, Жељко, добро запамти, и сјети се 2019. године, када је ДПС напао Српску православну цркву. Нека ти тај догађај увијек буде на памети: показао је да је свако ко је у Црној Гори покушао да се обрачуна са Србима завршио у фусноти историје, гдје ћеш, врло вјероватно, и ти завршити.
А Срби су остали, и остаће, и опстаће, и побиједиће јер наше историјско памћење почива на косовском предању, на жртви и царству небеском, док је ваше предање почело 2006. и заснива се на принципу грантопрежања, које кад-тад пресуши.
С поштовањем,
Спасоје Томић
СЛОБОДНА ЦРНА ГОРА