Пише: Спасоје Томић
Хутер је, да се не лажемо, класичан примјерак интелектуалца произведеног у ДПС лабораторији: елегантан у изразу, без икаквог садржаја, моралан на папиру, а каже како му је Нено Калуђеровић брат, он је „европејац“ који никад није изашао из партијског оквира. Сад кад се тај оквир урушава, и он стоји над рушевинама своје политичке странке , сам, збуњен и тужан.
Његова прича данас личи на позив у помоћ, као да хоће да нас увјери да ДПС још живи, да ће се некако „повратити“, да ће „грађанска Црна Гора“ коју оличава ДПС васкрснути из корупције чији су они носиоци били.
Маске су спале, а Хутеру је остала само стара мантра да покуша да спинује о калашњиковима који се налазе у споменику Павлу Ђуришићу.
Тужан је то призор, призор човјека који припада партији која је остала без диригента, диригента који ће их на крају све пустити низ воду не би ли сачувао своју кожу, па самим тим Хутер не зна коју ноту да одсвира, већ махнито удара по типкама некадашњег ДПС „клавира“!
Хутер хода медијским просторима као симбол једног тужног, уморног и изгубљеног ДПС-а, исто тако тужан, уморан и изгубљен.
Нема више ароганције, има само нервозе, нема више приче о једнакости већ се помињу затвор и смрт од стране његових колега, који желе да одбране оне који су нам тридесет година уништавали животе. Хутер је изгубљен у времену и простору, јер док је било власти, било је свега, а сада више нема ничега, осим оптужница и могућег Спужа!
Е,кукавно српство угашено, када је Хунд,реликт окупационе аустроугарске,усташке и фашистичке власти у ЦГ, алфа и омега. Фуј и фуј!