„Освјетлили“ сте, хвала – али немојте више!
НВУ Срби у Црној Гори обраћа се овим саопштењем јавности, а посебно Српским представницима у Скупштини општине Херцег Нови – граду који је с правом називан бастионом Српства, културе и слободољубивог духа Боке.
Наиме, сасвим неочекивано, прва конститутивна сједница новог сазива Скупштине почела је интонирањем државне химне „Ој, свијетла мајска зоро“. Тај чин – први пут виђен у овој скупштинској сали – изведен је без јавне расправе, без консензуса и без трунке обзира према историјској и културној осјећности становништва овог града.
Да подсјетимо: на референдуму 2006. године у Херцег Новом, 12.284 грађана изјаснило се за заједничку државу са Србијом, док је за самосталност гласало 7.741. Ништа се од тада суштински није промијенило – осим воље појединих Српских представника да у име „модерности“ и „коалиционе хармоније“ затамне управо оно што би требало да освијетле.
Али највећи парадокс је управо у томе што су та врата химни која величају секуларни антисрпски наратив отворили – Срби. Да, наши представници. Они које смо ми гласали, очекујући да неће срамити нас, него да ће нас представљати. Још једном, као толико пута до сада, Српски гласови су употребљени да се Српски идентитет потисне. Уклоните тробојку, пустите „мајску зору“, па још уз устајање – и ритуал „ослобађања“ може да почне.
Постављамо једноставно питање: од чега нас ослобађате? Од Српског имена? Од тробојке која је некада слободно вијорила кроз сваку улицу Новога? Од нас самих?
Уместо да град буде само „освијетљен“ туђим химнама и симболима, очекујемо да се на згради општине Херцег Новог, као и на свим другим општинским зградама, завијори тробојка – као израз поштовања према народној вољи, „ђедовом“ аманету и свим борбама за наше светиње које су током литија кроз овај град пролазиле. Тробојка није само симбол, већ жива веза са нашом историјом, идентитетом и часним коријенима које не смијемо заборавити нити потиснути.
Ако општина нема пара ми можемо да донирамо заставе.
Умјесто да славимо наше великане – попут професора Вука Велаша (1947–2008), који је, у знак протеста због прогона Српског језика и његовог преименовања у „матерњи“, часно напустио катедру у херцегновском школском центру „Иван Горан Ковачић“, ми сада клечимо пред симболима који нису резултат слободе, већ слабости.
Управо због његовог примјера, 2015. године установљена је награда „Професор Вуко Велаш“, која чува сјећање на човјека који је остао вјеран Српском језику и ћирилици и онда када је то значило трпјети и губити положај. То је оно што се слави – част, отпор и истрајност. Да подсјетимо и на чињеницу да је Херцег Нови прва општина у Црној Гори која је добила Орден Светог Саве I реда – управо зато што је био и остао град Светосавља, образа и достојанства.
Као организација која баштини Српски језик, Српску православну вјеру и државотворну традицију Српског народа у Црној Гори, подсећамо да легитимитет долази из народа, а не из страха од политичке некоректности. Грађани Херцег Новог нису гласали за кичење града симболима који не одражавају њихову душу, већ политичке калкулације и компромисе.
Позивамо све Српске одборнике и представнике да се присјете ко их је послао у скупштинске клупе и у чије име сједе. Не у име аплауза, већ у име части.
Херцег Нови не треба да буде „освијетљен“ химнама које га затамњују. Херцег Нови је већ свијетао – Српски, достојанствен и непокорен.
Живјела Српска част!
Живио Херцег Нови – наш град
Референдум био и прошо. ДПС пао, али је нажалост ПЕС од њега настао. А Срби вјерују више бившем Дпс гласачу Спајићу, него Србском представницима.. Херцег Нови ће бити бивши Србски град јер је народ слијеп код очију, а глув код ушију. „Спаса нам нема, а пропасти нећемо“