Тужилац Нововић и ВДТ Марковић очигледно су се уживјели у улогу „четврте гране власти“, понашајући се као да стоје изнад Устава, закона и институција које би требало да служе грађанима, а не личним амбицијама. Умјесто да буду гарант правде, постали су симбол ароганције и злоупотребе положаја.
Сваки њихов јавни наступ одише самодовољношћу и увјерењем да им нико ништа не може. Понашају се као да им је држава приватни посјед, а институције играчке у рукама којима пријете свима који се усуде да поставе питање. Умјесто одговорности добили смо мјесто гдје се одлучује по њиховим личном нахођењу, без поштовања парламента.
У четвртак, када њихов извјештај стигне пред посланике, биће прилика да се јавности коначно покаже колико су се удаљили од закона и здравог разума. Према Пословнику Скупштине, члан 75, они су дужни да се појаве на саслушању и одговарају на питања посланика. Поставља се питање хоће ли доћи , или ће покушати да опет изиграју законодавни дом .
Нововић и Марковић се не постављају као симбол правде у овом тренутку, већ као држава у држави, што може бити нарочито опасно, јер самим избјегавањем парламента они желе да угасе механизам контроле, ваљда мислећи да треба и да могу да буду недодирљиви , што се може извргнути у једну опасну крајност.
Свакако, институције система припадају онима који су их бирали а то су прије свега грађани, који кроз своје изабране представнике у парламенту желе да систем контроле буде ефикасан и да се и Нововић и Марковић понашају у складу са законским и уставним нормама.