Novo istraživanje Ipsos stratedžik marketinga, SNS na 48 odsto, Vučiću se najviše veruje, značajno raste podrška ulasku u EU

Novo istraživanje Ipsosa pokazuje da bi za SNS glasalo 48 odsto opredeljenih birača, kaže Predrag Kurčubić

Značajno raste podrška ulasku u Evropsku uniju

U godini koja se završava građani su slično reagovali na teške događaje kao i u 2023. godini i istraživanja pokazuju da se brojna dešavanja nisu preterano odrazila na rejtinge političkih stranaka u Srbiji. Kao najveći problem u društvu građani vide korupciju i proteste, a od političara se Aleksandru Vučiću i dalje ubedljivo najviše veruje, čak deset puta više nego prvom sledećem na listi, rekao je Predrag Kurčubić, direktor Ipsos stratedžik marketinga.

Lista SNS koju bi vodio Aleksandar Vučić ima 48 odsto podrške među opredeljenim biračima

Da li su događaji o kojima ste govorili uticali na promenu političkih rejtinga? Kako sada stoje stvari sa rejtinzima političkih stranaka?

– Nisu uticale značajno na rejtinge stranaka, već su imale kratak efekat na indikatore opšteg raspoloženja, ali i na homogenizaciju političkih blokova, kao i na intenzitet emocija glasača. Ovaj period izgleda kao period pred izbore. U ovom trenutku je politički opredeljeno 75 odsto punoletnih građana Srbije, a izlaznost ne bi išla ispod 3.400.000 građana. Teško je utvrditi kako bi se stranke organizovale u predizborne koalicije, pa smo pratili rejtinge pojedinačnih stranaka. Svakako ovim istraživanjem ne možemo predvideti efekte same kampanje koje bi stranke sprovele i ove rezultate posmatramo kao odraz aktuelnog trenutka. Prema decembarskim podacima, lista SNS koju bi vodio Aleksandar Vučić ima 48 odsto podrške među opredeljenim biračima. Na drugom mestu je SPS Ivice Dačića, a na trećem mestu je SSP Dragana Đilasa. Za njom slede pokret „Kreni promeni“ i lista dr Nestorovića. Osim njih, trenutno iznad cenzusa su Nova DSS i DS, a blizu prelaska cenzusa bi bila i stranka NPS Miroslava Aleksića. Za birače SNS je karakteristična visoka lojalnost za listu koja je njihov prvi izbor, dok to nije slučaj sa većinom opozicionih stranaka, pa je u tom opozicionom delu moguće prelivanje glasača iz jedne stranke u drugu. Drugim rečima, ti opozicioni birači bi birali neku od opozicionih stranaka, ali vrlo lako može doći do promene njihovog trenutnog izbora unutar istog bloka. U ovom trenutku registrujemo oko 325.000 neopredeljenih birača. Na osnovu dosadašnjih istraživanja, tokom izborne kampanje polovina neopredeljenih se teško odluči za neku od političkih opcija i na kraju uopšte ne izađe na izbore.