Црна Гора ускоро слави 20 година независности, а земљу је, судећи по друштвеним мрежама, задесила страшна криза: нема довољно украса. Нема бина. Нема концерата. Нема конфета. Практично — држава постоји, али атмосфера касни.
Испада да је највећи проблем двије деценије државности то што још није постављена декоративна расвјета. Историја је, изгледа, валидна само ако је прати озвучење од 20.000 вати и бар три естрадне звијезде.
Док грађани рачунају рачуне, политички романтици броје лампионе. Јер шта је држава ако не добро организован догађај са бином, спикером и пригодним селфи-кутком?
Посебно је дирљива брига што „немамо ништа“. Истина, имамо институције, буџет, саобраћајне гужве и свакодневну политику — али очигледно ништа од тога није довољно ако нема свечаног програма са ватрометом који траје дуже од просјечне политичке коалиције.
Сходно томе да ли је независност била историјски процес или сезонски фестивал? И да ли држава престаје да постоји ако се не отвори концерт уз патриотски репертоар и бесплатне заставице?
Но, нема разлога за панику. Код нас се увијек све рјешава у последњем тренутку — па ће се, ако затреба, и патриотизам монтирати на бину два дана пред јубилеј, уз пригодно озвучење и обавезну политичку кореографију.