Узалудан је посао, оних малобројних чинилаца актуелне власти, који величанствену побједу над диктатуром 30. августа 2020. године, покушавају да искористе како би сачували неке од кључних тековина те исте злочиначке диктатуре.
Они ту епохалну побједу литијског покрета обесмишљавају тиме што се из петних жила труде да очувају апсолутно све поставке тзв. идентитетских политика ДПС-а, од којих су неке неодрживе, јер задиру у питања поштовања елементарних људских права и начела демократије. Такве „идентитетске политике“ ДПС-а су биле осмишљене у циљу распиривања подјела и онемогућавања општенародног помирења – што је представљало кључни механизам некадашњег режима за опстанак на власти.
Дакле, неки из данашње власти су мишљења да је заузимање некадашњих фотеља ДПС-а, само по себи, довољно како би се покренуле промјене, не увиђајући да процес демократизације мора ићи упоредо са афирмацијом правне државе и помирења.
Такви политичари заговарају наопаке тезе да се „поштовањем људских права (као што је повратак већинског српског језика као службеног) треба бавити тек након уласка Црне Горе у Европску унију“. Као да су људска права, начела демократије и правне државе, нешто што треба ставити у запећак и што треба да сачека све могуће и немогуће процесе како би коначно дошло на дневни ред. Као да поштовање правне државе није услов за улазак у Европску унију, већ нешто што треба остваривати тек након интеграције!
Сувишно је напомињати колико овакве тезе неодољиво подсјећају на негдашња антицивилизацијска начела Друге фамилије – „Прво држава, па демократија!“. Управо је такво антидемократско начело омогућило тродеценијску клептократску страховладу ДПС-а и Мила Ђукановића. Такви кратковиди и тврдоглави политичари – и након вишедеценијског горког искуства које је наше друштво искусило – ни даље нијесу научили ту елементарну цивилизацијску лекцију: људска права, правна држава и демократска начела се никада не смију стављати у запећак! Не, ти суштински појмови морају бити предводници развоја и просперитета државе!
Наопака је теза да повратак српског језика као службеног, тробојке као народне заставе и обнова Његошеве капеле спадају у корпус питања која „дијеле друштво“. Не, ради се управо о суштинским стварима које ће омогућити превазилажење наметнутих подјела. У том смислу се подразумијева и њихова помиритељска функција са компромисним рјешењима: ником не пада на памет, рецимо, да уклања Маузолеј, ни да мијења садашњи статус црногорског језика нити државне заставе. У компромису је тајна помирења, а без помирења не може доћи ни до истинског економског просперитета државе нити до повећања тзв. индекса среће код становништва.
Бошко Вукићевић
Ali, dps okg ide odlicno od ruke! Organizuje razne nerede, haos, strajkove i raznorazne nezakonite aktivnosti da bi unizili sadasnju vlast i izbjegli ruku pravde i vratili pokradeno. Oni i danas drze institucije, urusavaju, kradu, seire i sprdaju se narodom omalovazavajuci promjene iz avgysta 3020 i sadasnje vlastodrsce, prikazujuci ih kao beke tokmake, budaletine i zevzeke. A da li su blizu istine ili ne,pokazace se brzo.