Некада просто не могу да вјерујем да наш српски народ никако да се научи на својим грешкама, које му се стално понављају. О чему се ради.
Наиме, један дио нашег народа је у међуратном периоду од 1918-1941 године био фасциниран „децом“ тј младим комунистима, који су узгред буди речено били класична терористичка организација. Блокадери свакако то нису, они више дјелују као нека неокомунистичка секта. Него да наставим, знамо шта је било после 1945. Не поновило се.
Након тога имамо Милошевића, рушење истог је било у моменту када је требало (што се догодило тек 20 година касније) скинути са власти Мила Ђукановића. Милошевић је у свом обраћању након пада са власти све одлично рекао, да се сада ја не понављам. Тадашње рушење Милошевића изазвало је велику штету Србима у ЦГ, јер смо остављени без подршке оних који си након њега дошли на власт, па смо доживљавали свакодневни апартхејд а нарочито након 2006.
Сада се поставља питање, ко је толико наиван, а себе сматра националистом да може подржати блокадере, тј комунисте, анархо љевичаре, антисрпски орјентисану Тепићку, Кандићку, Грухоњића и оне из опозиције који су сјетимо се само причали са Роћеном како су ј**али мајку Србији и Црној Гори. Ко то може да пружи подршку онима који су довели Србију до просјачког штапа, или смо тако кратке памети да смо заборавили да су они који су данас најгласнији топили тенкове и обезглављивали Србију на сваком кораку, доводећи је у својој понизношћу по први пут у њеној историји да не буде најјача регионална сила.
Срећом по нас, да резимирам, празноглавог дијела народа има мање, тачније у убедљивој су мањини, па је овај опаки наум успостављања неког неокомунизма пропао а ја мислим да је лекција ваљда коначно научена за сва времена. Улице више нема јер се ствари решавају путем система.
Спасоје Томић
Nemoguće je ovu bruku razumeti.Samo su vredni prezira.