Постоје тренуци у политици када формална функција наставља да постоји, али суштинска власт нестане тихо, без одлуке, без гласања и без саопштења. Догађаји у Ботуну управо су један од таквих тренутака. Након онога што је Подгорица видјела и чула, јасно је да Саша Мујовић више не управља главним градом – макар не у политичком и моралном смислу. Једини проблем је што му то још нико није званично саопштио.
Ботун није био тек локални инцидент или неспоразум са грађанима. Ботун је био политички тест. Тест ауторитета, одговорности и способности да се стане иза сопствених одлука. И тај тест градоначелник није положио. Не зато што се сукобио са незадовољним мјештанима – то се дешава свакој власти – већ зато што је показао да у критичном тренутку нема ни контролу над процесима, ни јасан став, ни снагу да преузме одговорност.
Иронија је у томе што Мујовић формално и даље потписује акте, сједи у кабинету и појављује се у медијима. Али политичка тежина те функције испарила је у Ботуну. Градоначелник који не може да гарантује ни ред, ни дијалог, ни повјерење грађана – није градоначелник, ма шта писало у службеном гласнику.
Ботун је, у том смислу, постао симбол. Не отпора развоју, како ће неки покушати да представе, већ отпора импровизацији, бахатости и управљању градом без стварног лидера. А Подгорица без лидера је град којим управљају сјенке, а не институције.
Мујовић, дакле, више није градоначелник Подгорице. Само му то, ето, још нису јавили. Или јесу – али он прави да није разумио поруку коју су му грађани у Ботуну послали гласније него икад.