Јасно је да Филипу Аџићу не одговара да институције система, укључујући и Савјет за одбрану и безбједност, буду функционалне, јер је политички покрет који он представља доказао да њима једино годи потпуни колапс комплетне државе, како би могли да несметано спроводе своје дјечачке снове и да се успут понеки шлепер шверцованих цигарета напросто изгуби.
Изгледа да је Аџић врло брзо заборавио да се за вријеме његовог мандата на челу МУП-а десио и случај „Тунел“ који је јединствен у свијету по томе да се током дужег временског периода, испод центра главног града, копао пролаз до депоа Вишег суда како би се украли докази. Мора му се признати да је тим случајем макар накратко учинио да Подгорица неславно постане мјесто радње холивудског крими-трилера.
Можда би Аџић за свој учинак на челу Министарства унутрашњих послова требало да упита и некадашњег притвореног директора Управе прихода и царина Рада Милошевића, јер сам увјерен да би имали много шта да кажу један другоме о резултатима „заплијене“ цигарета.
Очигледно је Аџићу врло тешко да се навикне да више нема контролу над полугама власти са три посланика у Скупштини Црне Горе, па тако своје незадовољство и немоћ испољава кроз празно писање на друштвеним мрежама. Умјесто тога, било би боље да поздрави чињеницу да данас постоји већина која поправља бројне брљотине из прошлости, како ова земља никада више не би доспјела у ситуацију у којој се налазила.
