Први човјек државе, њен предсједник Јаков Милатовић, са неописивом лакоћом ових дана износи оптужбе на рачун дојучерашњих партнера и људи који су својим политичким залагањем довели до тога да он буде изабран на ту функцију.
Жао нам је што се предсједник Црне Горе, који би требао да буде представник свих грађана, ових дана све више изолује од својих доскорашњих пријатеља и покушава да наметне наратив „држава то сам ја“ који је спроводио његов претходник на тој позицији. Велика је штета што је г. Милатовић кренуо тим путем и да је сада ближи онима против којих се борио у другом кругу предсједничких избора.
Подсјетили би господина Милатовића да је на позицији предсједника Црне Горе гласовима бирача Покрета Европа САД, али и некадашњег Демократског фронта и осталих побједника 30. августа, те да би због тога требао да се запита да ли су ставови које ових дана износи (не)коректни.
На улазу у Никшић још увијек стоји сада већ мало изблиједјели билборд –
„Да побиједимо Мила Ђукановића, гласамо за Милатовића!“ са потписом Демократског фронта. Нека се следећег пута када буде долазио у град под Требјесом и када угледа тај билборд добро запита да ли би био ту гдје јесте да таквих порука и рада на терену није било.
Заиста је испод сваког достојанства да из дана у дан слушамо моралне тираде предсједника Црне Горе који покушава да глуми својеврсног оца нације, што грађани ове земље једноставно више не желе.
Нико у парламентарној већини није ничија марионета, напротив, са таквим односима је у Црној Гори завршено. Као што смо у протеклих 6 мјесеци и показали, будућност Црне Горе лежи у дијалогу и компромису, а не наређивању и контроли.
На самом крају, посебно је важно да истакнемо да је стварност, за разлику од изјаве предсједника Милатовића посве другачија – Борба против ДПС-а није почела 2022. године, како он то наводи са формирањем покрета који је он напустио, већ прије готово 35 година и пресудну улогу у обарању бившег режима дале су оне политичке организације које су се истрајно бориле против једног опаког режима. Пресудну улогу су дали они људи који су на протестима, литијама, а касније папиром и оловком послали ДПС у прошлост и ти се људи до обарања ДПС-а на изборима 30. августа 2020. не сјећају никаквог доприноса Јакова Милатовића, тако да би требао да много пажљивије бира ријечи, ако ни због чега другог, онда због пијетета према онима који нису више са нама.