Саша Јечменица, одборник Демократске партије социјалиста користи бруталне неистине и показује своје незнање када је у питању планирана продаја угља фирмама „Energy Industrial“ и „Tatius“ која је требала да се деси током трајања мог мандата.

Наиме, Јечменица покушава да глуми „генерала послије битке“, па тако уз „накнадну памет“ покушава да оцрни наш покушај да се помогне Пљевљима и Црној Гори, за разлику од тридесетогодишње владавине Демократске партије социјалиста која је опустошила и оно што је прије њих постојало.

Заборавља одборник Јечменица да је његова партија успјешно водила криминалну политику чији је резултат било отпуштање 11 хиљада пљеваљских радника, уништење Вектре Јакић и бројних других предузећа која су имала тужну судбину да њима управља ДПС.

Како бих грађанима боље објаснио идеју планиране продаје угља током мог мандата, прије свега јасно морам саопштити да се приликом потписивања тих уговора нисмо водили нити именима тих фирми, нити тиме ко је њихов извршни директор, већ смо имали племениту намјеру да створимо нова радна мјеста, да грађане Пљеваља запослимо и на тај начин створимо корист за Рудник угља, општину Пљевља и Црну Гору.

Околности и информације које смо тада имали, дијаметрално су супротне од информација са којима данас располажемо. Власник фирме „Energy Industrial“ Олександар Петрошенко је у моменту потписивања уговора са Рудником угља имао огромна улагања у пројекат производње пелета и брикета од угља. Представници Рудника угља су обилазили радове и улагања, а сви су очекивали десетине нових радних мјеста у Пљевљима.

У таквим околностима, сви напори руководства Рудника били су усмјерени на већи пласман угља у ишчекивању еколошке реконструкције ТЕ Пљевља, пројектованог трајања до 8 мјесеци, током којих би Рудник могао доћи у проблем немогућности продаје угља самој ТЕ.

Управо вођени том мишљу вјеровали смо да ће реализација пројекта производње пелета и брикета од угља обезбиједити велику корист, те су управо и због тога потписани наведени уговори, са најбољом намјером и позитивним очекивањима.

Изузетно је важно напоменути, да нереализација тих уговора није проузроковала никакву штету за Рудник угља, јер исти има стотине уговора за продају, а њихова реализација зависи од услова тржишта у тренуцима реализације и самим тим продаја постаје последица тржишта, гдје су околности објективне и не наносе штету Руднику у смислу било чије одговорности.

Важно је додати да се вриједна опрема, као и већа количина од преко 100 тона пелета у власништву дужника налази у производној хали, те ће се ненаплаћено потраживање Рудника од око 15 хиљада евра моћи наплатити у прописаном поступку.