Данас је, на страницама једног домаћег медија који за себе држи да је „прогресиван” те да се, објективним извјештавањем, бори за демократизацију, људска права и слободе, освануо увредљиви и малициозни текст који, имплицитно, ниподаштава најозбиљнију колективну трауму српског народа. Пасквила у којој се, између осталог, тврди како би политички представници Срба требало да се, попут Вилија Бранта у Варшави, поклоне и затраже опроштај за српске злочине и историјске грешке, својом недопустивом суштином индиректно заобилази и оспорава неумитне историјске истине. У том смислу подсјећамо на ноторну историографску околност да је српски народ, у ХХ вијеку, преживио геноцид, али и да је у борби против механизма мржње оличеном у наци-фашистичким политикама, поднио највећу жртву од свих народа на простору бивше заједничке државе.
У односу на размјере ове трагедије, српски случај је, у ХХ стољећу, упоредив још само са несрећном судбином народа попут Јермена, Јевреја и Рома и, у том смислу, подсјећамо на став историчара да је управо с почетком великог геноцида над Србима, 1941. године, почео и Холокауст на нашим просторима.
Дакле, уз најоштрију осуду оваквих скандалозних и неприхватљивих медијских иступа, желимо да истакнемо да уколико постоји народ који заслужује извињење онда је то онај који је у ХХ вијеку преживио страшни покушај родоистребљења.
Ako je i od Željka sa šajkačom mnogo je.