Crna Gora je decenijama jedna od najsiromašnijih država Evrope, a crnogorski građani su sve to vrijeme bili žrtve nakaradne ekonomske politike jednog režima. 2024. je bila godina velikog rasta zarada, što građani očekuju i u 2025. godini, pogotovo nakon najava premijera Milojka Spajića da se priprema program „Evropa sad 3“.
Dolazak „mladih i lijepih“ na vlast, donio je promjene. Odmah su obećali program kojim će građanima uvećati plate.
To je predstavljalo uvećanje za 200 evra, jer je prethodno visina minimalne zarade iznosila 250 evra.
U periodu od 2013. do 2019. godine, tokom vladavine Demokratske partije socijalista minimalna zarada je bila mizernih 193 evra. Tek u maju 2019. godine Vlada i poslodavci su pristali da nakon šest godina mirovanja povećaju iznos minimalne zarade na 222 evra. Poslodavcima je tada kao ustupak smanjen iznos doprinosa za zdravstveno osiguranja za 2,3 odsto bruto zarade. Međutim, ispostavilo se da je to vile sve što je DPS u svojih 30 godina vladavine imao da ponudi građanima u sferi minimalne zarade.
Nagli rast nakon godina stagnacije
Nakon promjene vlasti 30. avgusta 2020. godine u Crnoj Gori se počelo šuškati i o većim zaradama. Minimalac se izmjenom zakona od 1. oktobra 2021. povećava na neto iznos od 250 evra. Ubrzo nastupa implementacija programa „Evropa sad 1“, te od 1. januara 2022. minimalna zarada u Crnoj Gori raste na 450 evra.
Vlada na čelu sa premijerom Milojkom Spajićem tu ne staje, već ide korak dalje i počinje da sprovodi program „Evropa sad 2“, ali ne baš onako kako je obećano. Ipak, umjesto minimalnih 700 evra, građani su dobili „prosječnu minimalnu zaradu“ za srednjoškolce 600 evra, a za visokoškolce 800 evra. Takođe, radno vrijeme još uvijek nije skraćeno na sedam časova.
Znači u samo dvije godine, 44. Vlada je uradila ono što Vlade pod vođstvom premijera i ministara iz Demokratske partije socijalista nijesu mogle ili nijesu željele da urade za tri decenije svoje vladavine.
https://live-tag.creatopy.net/designs/n688xl8/embed/google_ads/index.html?hash=n688xl8&width=300&height=250&t=1736064503131&userId=1304944&network=GOOGLE_ADS&type=html5&clickTag=https%3A%2F%2Fa.meridianbet.me%2Fc%2F2gMsyi&oref=
Politika jan 5, 2025
Od 282 do 993 evra: Kako je pad DPS-a donio i rast plata; Da li će prosječna NETO zarada u 2025. preći magičnu granicu od 1000 evra?
Ilustracija/Pexels.com
Crna Gora je decenijama jedna od najsiromašnijih država Evrope, a crnogorski građani su sve to vrijeme bili žrtve nakaradne ekonomske politike jednog režima. 2024. je bila godina velikog rasta zarada, što građani očekuju i u 2025. godini, pogotovo nakon najava premijera Milojka Spajića da se priprema program „Evropa sad 3“.
Dolazak „mladih i lijepih“ na vlast, donio je promjene. Odmah su obećali program kojim će građanima uvećati plate.
To je predstavljalo uvećanje za 200 evra, jer je prethodno visina minimalne zarade iznosila 250 evra.
U periodu od 2013. do 2019. godine, tokom vladavine Demokratske partije socijalista minimalna zarada je bila mizernih 193 evra. Tek u maju 2019. godine Vlada i poslodavci su pristali da nakon šest godina mirovanja povećaju iznos minimalne zarade na 222 evra. Poslodavcima je tada kao ustupak smanjen iznos doprinosa za zdravstveno osiguranja za 2,3 odsto bruto zarade. Međutim, ispostavilo se da je to vile sve što je DPS u svojih 30 godina vladavine imao da ponudi građanima u sferi minimalne zarade.
Nagli rast nakon godina stagnacije
Nakon promjene vlasti 30. avgusta 2020. godine u Crnoj Gori se počelo šuškati i o većim zaradama. Minimalac se izmjenom zakona od 1. oktobra 2021. povećava na neto iznos od 250 evra. Ubrzo nastupa implementacija programa „Evropa sad 1“, te od 1. januara 2022. minimalna zarada u Crnoj Gori raste na 450 evra.
Vlada na čelu sa premijerom Milojkom Spajićem tu ne staje, već ide korak dalje i počinje da sprovodi program „Evropa sad 2“, ali ne baš onako kako je obećano. Ipak, umjesto minimalnih 700 evra, građani su dobili „prosječnu minimalnu zaradu“ za srednjoškolce 600 evra, a za visokoškolce 800 evra. Takođe, radno vrijeme još uvijek nije skraćeno na sedam časova.
Znači u samo dvije godine, 44. Vlada je uradila ono što Vlade pod vođstvom premijera i ministara iz Demokratske partije socijalista nijesu mogle ili nijesu željele da urade za tri decenije svoje vladavine.
Pročitaj još
Pitanje je vremena kad će Milo i DPS iz sulundara ispustiti URU kao dim u politički odžak
Završena raspodjela funkcija u Glavnom gradu, Pokretu za Podgoricu pozicije koje su trebale da idu URI
Đurašković traži odgovornost – neka krene od sebe: Tragedija iziskuje ostavku gradonačelnika koji je poznat po ekstremističkoj retorici!
Nego, hajde da se vratimo i do daleke 2006. odnosno godine u kojoj je Crna Gora postala nezavisna država. Prosječne NETO zarade od sticanja nezavisnosti do kraja 2024. godine pokazuju da se može kada se hoće. U nastavku pogledajte prosječne NETO zarade prema podacima MONSTATA u poslednjih 18 godina:
- 2006: 282 €
- 2007: 338 €
- 2008: 416 €
- 2009: 463 €
- 2010: 479 €
- 2011: 484 €
- 2012: 487 €
- 2013: 477 €
- 2014: 477 €
- 2015: 477 €
- 2016: 503 €
- 2017: 511 €
- 2018: 511 €
- 2019: 515 €
- 2020: 525 €
- 2021: 527 €
- 2022: 707 €
- 2023: 795 €
- 2024: 861 € (zaključno s avgustom).
S obzirom na to da je od oktobra predstavljen i model povećanja zarada, koji zaposlenima sa srednjom stručnom spremom garantuje minimum 600 evra, a viskoškolcima 800 evra.
Spajić je objasnio da je uvođenje dvije kategorije minimalne zarade rezultat kompromisa sa sindikatima i poslodavcima, kako bi se izbjegla situacija da ,,higijeničarke i profesori u srednjoj školi imaju jednake zarade“, što je bila posljedica programa ,,Evropa sad 1“
Već u oktobru je prosječna NETO zarada nastavila rast i iznosila je 944 evra, a u novembru 993 evra. Podatak za decembar i prosječna zarada za cijelu 2024. godinu će biti objavljeni tokom januara.
„Evropa sad 3“ – realnost ili prazno obećanje?
Iako je premijer Spajić ranije obećao da će podnijeti ostavku ukoliko prosječna zarada u Crnoj Gori do 31. oktobra 2024. godine ne bude 1000 evra, to se nije dogodilo, a onda umjesto ostavke građani su dobili novo obećanje: program „Evropa sad 3“. Spajić je na TV Adria 14. decembra rbez otkirvanja mnogo detalja rekao sledeće:
“Evropa sad 1 je napravila bum za naše građane, Evropa sad 2 je ista reforma i ekonomska filozofija, a Evropa sad 3 će takođe biti na tom fonu”.
Koliko je realno da taj program bude sproveden, nadamo se da će premijer Spajić i ministar finansija Novica Vuković udruženim snagama umjeti i uspjeti da objasne građanima, iako ni „Evropa sad 2“ nije u potpunosti implementiran.
Međutim, jedno je sigurno, iako građani nijesu dobili sve ono što im je obećano, ipak su dobili više nego što im je DPS obećavao tri decenije. Sjetimo se onog Đukanovićevog slogana „Da živimo bolje“ za parlamentarne izbore održane 31. maja 1998. godine. Ispunio je obećanje, on i njegovi partijski drugovi su počeli da žive bolje. Neki su postali milioneri, pa i milijarderi, a „obični“ građani su nastavili da životare, tj. da sastavljaju kraj sa krajem.
Ipak, svemu dođe kraj, pa je došao i vlasti koja je građane „zavlačila“ tri decenije, praznim obećanjima. Da li će nova vlast i u 2025. godini nastaviti da sprovodi poteze koji će uticati na dalji rast zarada, vidjećemo u narednim mjesecima.
Pored rasta zarada, vlast bi trebalo da iznađe način i da natjera sve poslodavce da poštuju zakone.
