Председник ДНП-а Милан Кнежевић изјавио је у гостовању на Информер ТВ да, према „свим показатељима“, већина пожара са којима се Црна Гора суочава није настала природно већ је подметнута. „Ово сада делује као организована терористичка група која у Подгорици и на приморју изазива пожаре. Надам се да ћемо брзо открити починиоце“, рекао је он и додао да се „испоставило да имамо више пиромана него пожара“.
Кнежевић је поручио да држава мора да делује превентивно и да хитно обезбеди ваздушне капацитете за гашење пожара. „Морамо макар да купимо половне канадере који коштају 20–30 милиона евра. Имајући у виду апокалиптичну ситуацију у којој је Подгорица личила на Чернобиљ, неопходно је да кроз сарадњу са државама региона створимо безбедносни систем који ће превентивно и промптно реаговати“, навео је он, изразивши саучешће поводом смрти ватрогасца Дејана Божовића.
Говорећи о ангажовању летелица из региона, Кнежевић је казао да је Директорат истовремено затражио помоћ од Србије, ЕУ и НАТО-а. „Једино је Србија одмах, промптно реаговала; касније су реаговали Хрвати и Италијани. Захвалан сам за сваку кап воде, али оно што је Србија урадила јесте још један доказ братске помоћи и жеље да се ова непогода што пре реши“, рекао је он. Према његовим речима, већина грађана Црне Горе дочекала је ту помоћ са захвалношћу и надом у тешњу сарадњу.
Истовремено, додао је да постоји „мањина којој би, по свему судећи, било прихватљивије да Подгорица изгори него да је гаси српски хеликоптер“. Коментаришући саопштење ДПС-а да „не треба Вучићева милостиња већ НАТО“, поручио је: „НАТО није ватрогасна јединица него војни савез. НАТО је остао нем на те позиве до данашњег дана. Наша искрена браћа су људи из Србије који већ данима гасе пожаре.“
„Двоструки аршини“: спор око Павла Ђуришића и друга спорна обележја
Кнежевић је оспорио „двоструке аршине“ у односу према историјским личностима и обележјима. Подсетио је да се у Црној Гори пева химна коју је писао Секула Дрљевић, „идеолог тзв. НДЦГ по узору на НДХ“, док у Гусињу, како тврди, стоји споменик Исупу Камеру Чељају (Јусуфу Челићу), „човеку препознатом као сараднику окупатора“, а да то „никоме не смета“. „Испало је да је највећи проблем Павле Ђуришић, а није проблем што издвајамо пет одсто БДП-а за НАТО, а немамо ни један канадер“, рекао је он, додајући да је Ђуришић „веома сложена историјска личност“ чију историјску улогу није могуће свести на једну призму. Навео је да је Ђуришић у различитим фазама рата имао различите савезнике, да је био и заробљаван и одликован, да је сарађивао са Недићем и да је на крају имао контакте са Дрљевићем, као и да постоје „различите верзије“ о његовој погибији.
Кнежевић је напоменуо и да је председник Црне Горе Јаков Милатовић „првенствено дошао на функцију српским гласовима — и то четничких потомака“, док се, истовремено, у јавном простору налазе мурали Крста Зрнова Поповића, „који је убијен у акцији ОЗНЕ“, а постоје и песме које га „славе као борца за слободу Црне Горе иако је сарађивао са Немцима и Италијанима“.
Политички односи: „дубока држава“, Спаић и коалициона аритметика
Према Кнежевићу, након 30. августа 2020. није дошло до пуне демонтаже наслеђа Мила Ђукановића. „Он никад није живљи него сад. Повукао се са чела ДПС-а, али је изабран за почасног председника и кључни је човек те странке. Тужилаштво га није позвало ни на информативни разговор у вези са хиљадама афера“, казао је он и оценио да у безбедносном сектору и даље делује „сочувана чаура Ђукановићеве идеологије“.
Говорећи о односу према премијеру Милојку Спаићу, рекао је да са њим има комуникацију и да не верује да жели коалицију са ДПС-ом, али да „прибегава мекшем моделу деловања“ и не смењује људе из бившег система. „Нисам за кидање глава, али где можемо да поставимо своје људе да би се променило наслеђе — то треба да урадимо“, навео је он. Подсетио је да је ЗБЦГ суштински у Влади тек нешто више од годину дана и да није реално очекивати радикалне промене за тако кратко време. „Имам два члана Владе, а укупно са осталима нас је пет. Ако ДНП изађе — остаје 48″, рекао је, истичући да ће гласати против сваке одлуке која је „супротна идеологији и интересу његових бирача“.
Као пример кадровске континуитете изнео је да Министарство спољних послова води Бошњачка странка и да је њен лидер Ервин Ибрахимовић најављивао да ће гласати за пријем Косова у Савет Европе „ако то дође до њега“, као и да је „Ранко Кривокапић у министарству“, док СДП, по његовим речима, „има више министара у Влади него ДНП“.
Регион: солидарност са Србима, упозорење на „обојене револуције“ и „пожељне Србе“
Кнежевић је позвао на саборност поводом случаја председника Републике Српске Милорада Додика. „Не можемо бити срећни у Црној Гори ако је лоше неком у Бањалуци или Београду“, поручио је и оценио да се у Србији мора избећи „сваки покушај довођења до нестабилности, немира, па и грађанског рата“. Према његовим речима, реч је о „облицима деловања у оквиру обојене револуције“, али верује да је Србија „довољно јака“. Поздравио је најаву председника Александра Вучића о „озбиљној реформи од врха до дна“ и потребу да „одговарају они који су се заклањали иза његовог имена и изазивали нереде“
Истовремено, оценио је да поједини међународни актери „траже пожељне Србе“, и у Србији и у Црној Гори, сугеришући да би „најпожељнији“ био онај ко „пљуне на Србију, призна Косово и каже да је било геноцида у Сребреници“. Навео је и своја лична искуства са судским процесима који трају „већ десет година“, као и хапшење његове мајке током литија. Подсетио је да је, заједно са Андријом Мандићем, био оптужен „да су са КГБ-ом, ФБИ-јем, МИ6-ом и Мосадом имали план да врате Романове на престо“.
Хрватска, историја и Југославија
Осврћући се на атмосфере у региону, Кнежевић је навео да би „да се икад сретне са Томпсоном — хтео да га изљуби“ јер је, како је рекао, „отворио очи Србима“ показујући да је „данашња Хрватска настала на идеологији НДХ“. Критиковао је идеју југословенства коју је „форсирао Александар Ујединитељ“, сматрајући да је после Првог светског рата требало правити државу Србије и Црне Горе и „узети из Хрватске шта треба“, док су „Истра и Далмација дате Хрватској“.
Однос са Србијом, Русијом и ратом у Украјини
Кнежевић је рекао да са председником Србије има пријатељски однос и да га је Вучић позвао „три минута“ после слања захтева за помоћ, најавивши упућивање хеликоптера типа Камов. „Нећу да се умилјавам комитском естаблишменту и да говорим да је Вучић овакав или онакав — водим се пре свега емоцијама“, казао је.
По питању односа са Русијом, навео је да не види смисао конфронтације јер Црна Гора „од тога нема користи, а Русији то не штети“. За рат у Украјини рекао је да фактички воде „Русија и НАТО, док су Украјинци топовско месо“. Изразио је наду у мир и „нову геополитичку расподелу интересних сфера“ у којој би Србија и Црна Гора имале бољи положај, додајући да се „нада позитивним вестима о сутрашњем састанку“.
Косово и унутрашња политика
Кнежевић је поручио да ће, ако икада буде у прилици да управља Владом са већином, његов први потез бити повлачење признања „тзв. Косова“. „Не зависи све од мене, али ако буде зависило — прва одлука ће бити то“, нагласио је.
Говорећи о унутрашњим изазовима у Србији, оценио је да је у току „покушај завршне дезинтеграције“ државе и упозорио на „сепаратистичке структуре у Војводини и Рашкој области“. Тврди и да се „овог пута подривање не дешава из САД, већ из ЕУ“, позивајући се на примере Румуније, Молдавије и Грузије.
Економија и свакодневица: туризам и цене
По Кнежевићу, црногорска туристичка сезона „зависи од Срба и Руса“, а као парадокс је навео да је, како каже, „лежаљка скупља од магнетне резонанце“, што, по њему, говори о нарушеним приоритетима.
Напомена: сви ставови, тврдње и квалификације у овом тексту пренети су из изјава Милана Кнежевића у наведеном интервјуу.