У политичком простору Црне Горе често се истиче теза о новом курсу, новој генерацији, и новим лицима. Међутим, када се уђе у анализу, пред нама се пречесто открије оно што бих назвао идеолошком мимикријом тј привидом промјене, а суштински репродукцијом старих образаца насталих у времену ДПС-а. Управо у том контексту треба сагледати политичко позиционирање актуелног предсједника, Јакова Милатовића.
Милатовић је на политичку сцену ступио као симбол раскида са ДПС-овим наслеђем, представљен је као технократа, експерт, модерни реформатор, човјек који ће мирно али одлучно настојати да демонтира заједно са парламентом већином уходане механизме старог режима. Но, у пракси се показује да његов идеолошки кодекс нипошто не одудара битно од матрице коју је ДПС годинама градио. Напротив, у многим аспектима дјеловања он је скоро па рефлексија тог истог система, само у новој амбалажи.
Сходно томе постоји неколико кључних елемената гдје се јасно препознаје идеолошка матрица предсједника Милатовића, који није спреман да се одрекне заоставштине ДПС-а, а елементи те заоставштине састоје се у следећем:
*селективна принципијелност,
*извјесна реторичка елоквенција, често без значајног садржаја
*невољност да се уђе у сукоб са дубоким државним структурама,
*традиционална игра балансирања која увијек иде на руку идеолошкој матрици ДПС-а
И управо у овим елементима које сам навео јесте и кључ полемике, није Милатовић проблем зато што није ДПС, јер да јесте онда би све било много јасније и лакше, проблем је што је предвидљиво близу њихове политике , толико близу да се поставља питање да ли је уопште постојала намјера да се од ње одмакне, или ће и сам на крају постати отворени антисрбин, који је дошао на позицију предсједника и српским гласовима.
На крају, уколико предсједник заиста жели да гради неку нову политику коју најављује и покушава да гради, мораће да пређе из фазе мимикрије у фазу јасног опредељења и да се одрекне идеолошке неодлучности, јер чак и странке класичног политичког центра имају јасан идеолошки профил, који код предсједника Милатовића варира од ситуације до ситуације али врло често на штету српског политичког фактора, што сходно тези да је он предсједник свих грађана не би смјело да се догађа.
С поштовањем
Спасоје Томић