Piše, Goran Danilović
Djeca igrala Moravac na Duklji i tako „oskrnavila svetost“ arheoloških ostataka iz naše rimske prošlosti!? A kad su Tito i titovići prokrkali željezničku prugu po sred Duklje, naši drugovi i drugarice pjevali su i igrali u Kozaračkom kolu dok se svaki starodukljanin nije šesnaest puta prevrnuo u grobu. Kakilo se, piškilo i povraćalo svakog prvog maja po „stećcima“ i iza njih da je usnuli Dioklecijan pisao protesnu notu Rimu i tražio da se zaštiti njegova zaostavština.
Više je septičkih jama po lokalitetu Duklje i najbližoj okolini nego je tu ikad bilo rimskih soldata. Sitno kolo Moravca dođe tako kao melem za dušu svima u nekropolama Duklje.
Ipak, horski se zajecalo i zaprijetilo „srpskom svetu“ jer je kolce razigrano s hegemonističkim namjerama – Duklia delenda est!
I, tako, što bi rekao Radoš Bajić, inače Moravac, u seriji Selo gori a baba se češlja, proći će i ovaj dan kao što je Duklja prošla, ali nesrećna srbomržnja neće nikad – niko nikoga ne mrzi kao bivši Srbi sebe od juče.
A, igrom sudbine, na današnji dan umro je Josip Broz Tito, onaj što je prokrko po sred našeg najčuvenijeg municipijuma.
Podići će mu veliki bronzani spomenik na našem Cetinju; Bog te vidio – Josip Bronzo!
I treba.
Tito je Crnu Goru zadužio kao niko do njega!
Čovjek je iz jedne od najuglednijih porodica u četiri Nahije!
Žali bože bronze!
