Demokratska partija socijalista posle 10. kongresa u novom-starom ruhu je krenula u prvu izbornu utakmicu.
Partija kojom iz sijenke i dalje upravlja Milo Đukanović, a koja se svakodnevno hvali svojim reformskim potencijalom, u „borbu za Nikšić“ ulazi kao se odvija u periodu prije 30-ak godina.
Naime, nosilac DPS-ove liste Boris Muratović je u boj krenuo stopama bjelopavlićkog četničkog komandanta Baja Stanišiča, uz Gadžine stihove “ Ide vojska od Nikšića“, a juče je DPS na svom Instagram profilu istakao slogan „bori se za Nikšić“ i u ćiriličnoj varijanti.
Partija koje je prethodnih 25 godina vodila rat sa ćiriličnim pismom i isti izgubila 30. avgusta 2020. godine, sada se dosjetila da je upotrijebi u želji da dezavuiše Nikšićane koji su ih većinski poslali u opozicione klupe.
U DPS-u očito misle da je većina Nikšićana zaboravila kako su se Milo Đukanović i njegova klika obračunavali sa srpskim narodom, srpskim pismom i SPC-om u toj opštini, čim jeftinim trikovima preko Instagrama – četničkim melosom i ćirilicom pokušaju da privuku k sebi onaj dio populacije koji nisu uspjeli da asimiluju dok su bili na vlasti.
Istovremeno, dok reformisani lokalni lokalni apartčici preko društvenih mreža pozivaju ka sebi nikšićke Srbe i Crnogorce koji baštine tradiciju svojih predaka, njihova vrhuška sa državnog nivou nastavlja da podvlači crvene linije i zalaže za nastavak diskriminacije srpskog jezika ustanovljene posle 21. maja 2006. godine.
Zanimljivo da su ovih dana u Nikšiću na iste DPS-ove diskriminacione platforme drže njihovi nekadašnji drugovi koji su u međuvremenu prebjegli u PES. Dok PES u Nikšiću protežira DPS-ovu agednu sa državnog nivoa, nikšićki DPS u dresu iz 90-ih dodatno želi da dezavujiše Nikšićane u namjeri da se, posle Budve, vrate u na vlast i u Nikšiću. Da li su ova dve tendencije dio iste strategije da se u Nikšićku ponovi budvanski scenario, pokazaće postizborni period koji bi mogao da izrodi novo partnerstvo kojim bi, kao u Budvi, opet bila izigrana većinska izborna volja.
Tada da ćemo dobiti odgovor i na pitanje da li će Milovo naglo bagatelisanje srpskim sentimentom u rodnom Nikšiću imati za epilog njegovo političko oživljavanje?
Odgovori na ova pitanja, u svakom slučaju će zavisiti od slobodoljubivih Nikšićana koji će 13. aprila pokazati da li se u njihovom gradu isplati diskriminisanje i bagatelisanje srpskim nacionalnim interesima u Crnoj Gori.
Neće nas iznenaditi da na naredne izbore izađu i sa trobojkom,ali narod je prozreo te njihove namere.
Ne pomaže ćirilica nekom ko je izdajica !
Стиснута песница,као у отпораша и опет прва хрватица или латиница.