Dejan Bešović: Nail Draga ulcinjski Rugova!

Na stranicama lokalnog portala Ulcinj onlajn samozvani ulcinjski intelektualac Nail Draga ne birajući epitete osuo je paljbu po Srbiji ,Srbima u  Crnoj Gori i regionu .-To su zločinci,- Srbi maltretiraju i ubijaju redom sve Albance,Zapad se sada okreće na stranu krvožednih Srba i tako dalje i tome slično .Nail Draga tako sipa svoju Srbomrzačku otrov prema svemu što je Srpsko što nije prvi ni poslednji put .No pođimo redom   

 Prvi posleratni organizovani ustanak Šćiptara dogodio se prije izbijanja antibirokratskih studentskih demonstracija u Prištini 1968 .godine u Ulcinju 3.avgusta 1968 .godine .Tadašnje vlasti SR Crne Gore ubjeđivale su Savezno rukovodstvo da su “to spontani akti na sve češće omalovažavanje Albanske manjine i Crnoj Gori i sve učestalijeg buđenja Veliko- srpskog nacionalizma u Baru u Ulcinju ” rekao je Veljko Milatović u referatu CK SKJ .

Do­no­še­njem usta­va 1974. go­di­ne Sr­bi­ja se pro­sto raz­bi­ja i njen su­ve­re­ni­tet se pre­no­si na po­kra­ji­ne ko­je su ima­le sve ele­mente dr­žav­no­sti. Ta­kve poli­tič­ke okol­o­sti, po­go­du­ju šćip­tar­skom se­pa­ra­ti­stič­ko-te­ro­ri­stič­kom po­kre­tu za ot­po­či­nja­nje ope­ra­ci­ona­li­za­ci­je ide­je o ve­li­koj Al­bani­ji. Pri­pre­me za ma­sov­ne te­ro­ristič­ke ak­tiv­no­sti spro­vo­de se u ino­stran­stvu uz kon­spi­ra­tiv­nu sa­rad­nju sa ba­zom na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji i dijelu Malesije . Jav­no in­ten­zi­vi­ra­nje nasi­lja pro­tiv Srbije i Srpskog naroda u cjelini po­či­nje 1981. go­di­ne i tra­je sve do nje­nog razbi­ja­nja. Ovaj pe­ri­od ka­rak­te­ri­še po­ja­ča­na ak­tiv­nost unu­tra­šnjeg te­ro­ri­zma na te­ri­to­ri­ji SFRJ. Pri­mje­nju­ju se sve me­to­de psi­ho­loško-pro­pa­gand­nih aktivno­sti u pred­ve­čer­je unu­tra­šnjeg i me­đuna­rod­nog te­ro­ri­zma na ovim pro­sto­ri­ma. Prav­na kla­si­fi­ka­ci­ja i po­li­tič­ka kva­li­fi­ka­ci­ja po­jav­nih ob­li­ka te­ro­ri­zma, u to vrijeme od­vra­ća­ju jav­nost od su­šti­ne pro­ble­ma, za­mje­nju­ju­ći ga ra­znim eufe­mi­zmi­ma, kao što su ter­mi­ni ire­den­ti­zam, kon­tra­re­vo­lu­ci­ja, na­ci­o­na­li­stič­ko-se­pa­ra­ti­stič­ko dje­lo­va­nje, a pot­pu­no se gu­bi iz vi­da da je na Ko­sme­tu u to­ku eska­la­ci­ja unutra­šnjeg te­ro­ri­zma.

Unu­tra­šnje te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je ima­le su zna­čaj­nu mo­ral­nu i ma­te­ri­jal­nu po­dr­šku te­ro­ri­stič­kih or­ga­ni­za­ci­ja iz ino­sranstva. U ovom pe­ri­o­du, po­seb­no 1981. go­di­ne, ši­rom svije­ta or­ga­ni­zu­ju se an­ti­srpske de­mon­stra­ci­je, na­ro­či­to u Frank­fur­tu, Pa­ri­zu, Va­šing­to­nu, Bri­se­lu,Minhenu ,Njujorku …

Na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji se ile­gal­no na­o­ru­ža­va šćip­tar­sko stanov­ni­štvo, a te­ro­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je uz pre­ćut­no odo­bra­va­nje vla­sti na KiM vr­še ma­sov­ni pro­gon Sr­ba sa nji­hovih vje­kov­nih og­nji­šta .Bitno je napomenuti da se takve aktivnosti sprovode ne samo na Kosovu i Metohiju već i u Vraki ,Skadru ,Bušatu i Lješu ,koji su sticajem nesrećnih okolnosti pripale Albaniji .

Pro­ces ile­gal­nog or­ga­ni­zo­va­nja te­ro­ri­stič­kih gru­pa u ovom pe­ri­o­du pro­ši­ren je i na JNA. Broj te­ro­ri­stič­kih aka­ta al­banskog se­pa­ra­ti­stič­ko-te­ro­ri­stič­kog po­kre­ta pre­ma pri­pad­ni­ci­ma JNA u pe­ri­o­du od 1981. do 1988. go­di­ne ve­ći je za 42 pu­ta u od­no­su na pret­hod­ni osmo­go­di­šnji pe­ri­od. U vre­me­nu od 1981. do 1988. go­di­ne u JNA je ot­kri­ve­na 541 ile­gal­na gru­pa sa 1935 pri­pad­ni­ka JNA al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti ko­ji su se spre­ma­li za naj­te­že ob­like na­si­lja pro­tiv Srbije,Crne Gore i Srpskog naroda u cjelini .

Pr­ve ile­gal­ne gru­pe i or­ga­ni­zo­va­ne ak­tiv­no­sti pro­tiv dr­žave, ko­je su pred­u­zi­ma­li šćip­tar­ski i hr­vat­ski se­ce­si­o­ni­sti u OS SFRJ ot­kri­ve­ne su po­čet­kom 1981. go­di­ne. Sa­mo to­kom 1981. go­dine, zbog dje­lo­va­nja al­ban­skog se­pa­ra­ti­stič­ko-te­ro­ri­stič­kog po­kreta, kri­vič­no je od­go­va­ra­lo 400 Šćip­ta­ra. U pe­ri­o­du od 1981. do 1986. go­di­ne zbog de­lo­va­nja u okvi­ru te­ro­ri­stič­kih gru­pa pod­ne­tesu 1134 kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv li­ca šip­tar­ske na­ci­o­nal­no­sti, a osu­đe­no je 1042 li­ca. Pro­tiv 5647 Šip­ta­ra pod­nije­te su pre­kr­šajne pri­ja­ve, a 3645 li­ca je upo­zo­re­no zbog sa­rad­nje sa pri­pad­ni­cima se­pa­ra­ti­stič­ko-te­ro­ri­stič­kog po­kre­ta.Po­li­tič­ki in­dok­tri­ni­ra­ni pri­pad­ni­ci al­ban­ske na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne od­la­zi­li su na od­slu­že­nje voj­nog ro­ka u JNA sa po­seb­nim za­da­ci­ma. Me­đu ta­kvim zlo­čin­ci­ma bio je i voj­nik Al­ba­nac Aziz Kelj­men­di iz op­šti­ne Pri­zren, ko­ji je u gar­ni­zo­nu Pa­ra­ćin 3. 9. 1987. go­di­ne ubio ra­fa­li­ma iz auto­mat­skog oruž­ja 4 voj­ni­ka,na spa­va­nju, a pe­to­ri­cu te­ško ra­nio. Or­ga­ni voj­ne bez­bjed­no­sti su u dru­goj po­lo­vi­ni osam­de­se­tih go­di­na iz­ve­li ve­ći broj ope­ra­ci­ja, ko­je su sprije­či­le ope­ra­ci­o­na­li­za­ci­ju šćip­tarskih te­ro­ri­stič­kih za­mi­sli i pla­no­va. Ove ope­ra­ci­je voj­na bez­bjed­nost je spro­vo­di­la pod ši­from “Zla­tar”.

U isto vrijeme u Malesiji -istočni deo Crne Gore posle početka velikih demonstracija u Prištini marta 1981 .g istaknuti Malesorski prvak Doda Ljucović kao znak podrške Veliko- albanskoj državi izašao je na terasu lokalne mesne zaednice i sa četri  metka najavio Treći malesorski ustanak .Tadašnja krajnje Anti-Srpska vlast na čelu sa pro-šiptarskim i pro- američkim šefovima Službe državne bezbednosti Momčilom Pejanovićem i Vladimirom Kekovićem ,za to je optužila Srbe i velikosrpsku hegemonističku politiku i naravno zvanični Beograd  .Vrijedno je napomenuti da je major Vojno- obaveštajne službe Danilo Purlija ,tada formacijski pod komandom genral -pukovnika Đorđa Dakovića ,uhapsio pomenutog Dodu Ljucovića a njegove crnogorske nalogdavce iz Podgoričke službe državne bezbednosti priveo u kasarni Masline -Podgorica .Na majora Purliju je Franjo,Doda Ujkić i Maljota Ujkić su organizovali atentat 21.maja 1982 ali bezuspešno .Mnogo kasnije u knjizi” Slavni Srpski oficiri i obaveštajci ”General -pukovnik Branko Krga načelnik vojno-obaveštajne službe SRJ i Srbije zapisao je  :General Daković i Major Purlija bili su i ostali primer Srpskih vojnika ,patriota i rodoljuba .Ko zna ko bi sve završio u Anti- Srpskom haškom kazamatu ,da major Purlija ,poput svog velikog prethodnika-uzora iz Prvog svetskog rata majora Gavrilovića nije izabrao teži i trnovitiji put ” .zaključuje General Krga .

Ana­li­zom isto­rij­skih do­ku­me­na­ta o pro­te­ri­va­nju Sr­ba sa Koso­va i Me­to­hi­je u po­sled­nja tri vije­ka (1690-2023 ) mo­že se za­klju­čiti da je iz ne­ka­da­šnje Sta­re Sr­bi­je (da­na­šnje Ko­so­vo i Me­to­hi­ja), na­sil­no pro­tje­ra­no oko 1,150.000 Sr­ba, da ih je oko 280.000 po­bije­no i 200-250.000 ar­ba­ni­zo­va­no, od­no­sno pre­ve­de­no na mu­sli­mansku vje­ru-islamizovano . Osim to­ga, ve­o­ma je bit­no pod­sje­ti­ti čitalačku a nadasve na­uč­nu jav­nost da su Šip­ta­ri, nov­cem do­bi­ve­nim od gra­đa­na Sr­bi­je de­ce­ni­ja­ma iz­dva­ja­nim za pri­vred­ni pre­porod Ko­so­va i Me­to­hi­je, ustva­ri, ku­po­va­li ku­će i imo­vi­nu od Sr­ba pod pri­ti­skom. Pod­sje­ća­nja ra­di, narod Sr­bi­je de­ceni­ja­ma je iz­dva­ja­o fi­nan­sij­sku i struč­nu pomoć ka­ko bi se na­dok­na­dio za­o­sta­tak u raz­vo­ju Ko­so­va i Me­to­hi­je.

Pri­mje­ra ra­di, u sred­njo­roč­nom pe­ri­o­du iz­me­đu 1966. i 1989.go­di­ne, od 20.309,000.000 di­na­ra in­ve­sti­ci­ja u Ju­go­sla­vi­ji na Koso­vu i Me­to­hi­ji je utro­še­na jed­na če­tvr­ti­na ili 5.134,000.000 di­na­ra što odgovara današnjim 1.1 milijardu evra . U na­red­nom sred­njo­roč­nom pe­ri­o­du od 1971 do 1980. god. na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji je utro­še­no 54.475,000.000 di­na­ra od ukupnih 133.951,000.000 di­na­ra in­ve­sti­ci­ja iz­dvo­je­nih za ula­ga­nja na ni­vou SFRJ. Od 1980 do 1985. go­di­ne na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji je utroše­no 37% ukup­nog fon­da Srpskih in­ve­sti­ci­ja i fondova , a u raz­do-blju od 1985. do 1990. go­di­ne taj pro­ce­nat je iz­no­sio 43%. Sa­mo od zaj­ma ko­ji je Svjet­ska ban­ka da­la SFRJ, za raz­voj Ko­sme­ta ta­da­šnja dr­ža­va je iz­dvo­ji­la 24% ili 2.4 milijarde $, a 1981. za­slu­gom srp­ske i ju­go­slo­ven­ske vla­de od Me­đu­na­rod­ne ban­ke do­bi­jen je po­se­ban za­jam za raz­voj Ko­so­va i Me­to­hi­je u vrijed­no­sti od 1.13 milijardi $ u vre­men­skom raz­do­blju od pu­nih de­set go­di­na sva­ki za­po­sle­ni u Re­pu­bli­ci Sr­bi­ji iz­dva­jao je 7% od svog lič­nog do­hot­ka za razvoj Ko­so­va i Me­to­hi­je, što je po ta­da­šnjem kur­su iz­no­si­lo oko 7 milion $ usa dnev­no ili oko 8.65 milijardi $ usa za de­se­to­go­di­šnji pe­riod.Takođe Srbija je za razvoj nerazvijenih djelova Crne Gore gdje su svakako svrstani Ulcinj i Bar u periodu od katastrofalnog zemljotresa na crnogorskom primorju 15.aprila 1979 do 19 .marta 2006 izdvojila 9.6  milijardi USA $ .

Iako su Šćip­ta­ri to­kom se­dam­de­se­tih go­di­na do­bi­li svo­ju Aka­de­mi­ju na­u­ka, a prije to­ga dva po­zo­ri­šta, na­uč­ne in­sti­tu­ci­je, bibli­o­te­ku Ko­so­va i Me­to­hi­je, kul­tur­ne cen­tre, oni ni­su ni naj­manje cije­ni­li to­li­ke na­po­re srp­skih vla­sti, već su te i mno­ge dru­ge

po­god­no­sti ko­je su im bi­le na ras­po­la­ga­nju is­ko­ri­sti­li za ostvai­va­nje svo­jih se­pa­ra­tičko – secesioni­stič­kih ci­lje­va.

Po­čet­kom 1990. go­di­ne Ko­so­vu i Me­to­hi­ja su ima­le 22 na­uč­neor­ga­ni­za­ci­je i je­di­ni­ce, sa vi­še od 11.200 za­po­sle­nih, me­đu ko­jima 413 dok­to­ra i 2160 ma­gi­sta­ra na­u­ka pre­te­žno Šip­ta­ra, a prije Dru­gog svet­skog ra­ta ni­je­dan Šip­tar sa Ko­sme­ta ni­je imao na­uč­no zva­nje. Sa­mo 1988. go­di­ne na Ko­sme­tu je ob­ja­vlje­no 113 na­uč­nih je-di­ni­ca, da­le­ko vi­še na al­ban­skom je­zi­ku. Al­ban­skim je­zi­kom  TV Pri­šti­na ob­u­hva­ta 90 % svo­ga vre­me­na, a po­čet­kom 1990. go-di­ne na Ko­sme­tu je bi­lo 2.120.000  TV pri­jem­ni­ka, a sa­mo iz­da­vač­ka ku­ća “Ri­lin­di­ja“ iz­da­la je 989 na­slo­va na al­ban­skom je­zi­ku. U to vre­me na Ko­sme­tu je bi­lo 46.500 na­stav­ni­ka za na­sta­vu na al­banskom je­zi­ku, a to je vi­še ne­go što je 1941. go­di­ne bi­lo uče­ni­ka iz re­do­va te na­rod­no­sti, za­tim 54.000 sred­njo­škol­skih na­stav­ni­ka, što zna­či dva puta vi­še u poređenju na 1948. go­di­nu nego što bi­lo osnovno i srednješkolalaca .

U Crnoj Gori Šćiptari su dobili 13-ti  dugorelejni kanal na Plavnici ,prugu Skadar -Podgorica ,dnevnik i vijesti na albanskom jeziku na RTV CG ,štampane knjige na albanskom ,dvojezične natpise u sredinama gdje žive kao i škole na albanskim jeziku  .

Na­kon do­pri­no­sa raz­bi­ja­nju SFRJ šćip­tar­ski te­ro­ri­sti su najve­ći do tad in­ten­zi­tet nasilja usmje­ri­li i pro­tiv no­vo na­sta­le dr­ža­ve SRJ-SCG, po­seb­no pro­tiv Srpskog sta­nov­ni­štva na Koso­vu i Me­to­hi­ji,Crnoj Gori i Makedoniji. Za svo­je tzv. mu­če­nič­ko pred­sta­vlja­nje ve­li­kim si­la­ma an­ga­žo­va­li su naj­po­zna­ti­je lo­bi­stič­ke agen­ci­je u sve­tu (Ru­der Fin, Hil, Edel­man…). Ocije­ni­li su da je došlo  vrije­me da ob­na­ro­duju od­lu­ke tre­će pri­zren­ske li­ge formirane u Njujorku pod “blagoslovom “vatikanskog prelata iz crnogorske Malesije Sveštenika Prenk Camaja i da se u jav­no­sti pred­sta­ve te­rori­stič­ke sku­pi­ne u sa­sta­vu ANA-e: “OVK”; “ONA”; “OVPMB”…či­je su ak­tiv­no­sti sa­dr­ža­ne u de­fi­ni­ci­ji te­ro­ri­zma ko­ja gla­si: “Te­ro­ri­zam je or­ga­ni­zo­va­na pri­mje­na na­si­lja (ili prijet­nja na­siljem) od stra­ne po­li­tič­kih mo­ti­vi­sa­nih iz­vr­ši­la­ca (po­je­di­na­ca ili gru­pa) ko­ji su od­luč­ni da kroz strah, zeb­nju, de­fe­ti­zam i pa­niku na­me­ću svo­ju vo­lju or­ga­ni­ma vla­sti i gra­đa­ni­ma.”

Ope­ra­ci­o­na­li­za­ci­ja od­lu­ka III Pri­zren­ske li­ge posle „spontanih ustanaka u Ulcinju ,Prištini ,Prizrenu ,Gostivaru i Skoplju  na­šla se u za­vr­šnoj fa­zi u pr­voj po­lo­vi­ni 1990. go­di­ne, ka­da je i zva­nič­no for­mi­ra­na “Oslo­bo­di­lač­ka voj­ske Ko­so­va”. Po­sto­je raz­li­či­ta mišlje­nja o mje­stu sta­ra­nja tzv. OVK, a naj­ve­ro­vat­ni­je je da je to bi­la Švaj­car­ska. Ter­min “Oslo­bo­di­lač­ka voj­ska Ko­so­va” pr­vi put se ja­vio po­čet­kom 90-tih go­di­na. Po­li­tič­ka ru­ko­vod­stva svih uti­cajnih šćip­tar­skih par­ti­ja na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji po­čet­kom 90-tih go­di­na de­fi­ni­sa­li su za­jed­nič­ke ci­lje­ve dje­lo­va­nja, for­mi­ra­ju­ći “Na­ci­o­nal­ni front za oslo­bo­đe­nje Ko­so­va”. Na­ve­de­na or­ga­ni­za­cija pod budnim okom američke CIA-e je u svom pro­gra­mu ima­la dva prav­ca dje­lo­va­nja. Pr­vi, da se poli­tič­ki sred­stvi­ma re­ša­va pro­blem Albanaca  Ko­so­va ,Metohije ,Makedonije i Crne Gord , i dru­gi, for­mi­ra­nje“OVK” ko­ja bi oru­ža­nim pu­tem obez­be­di­la stva­ra­nje “Re­pu­bli­ke Ko­so­vo” i ne samo Kosova već ujedinjenje Albanskih etničkih teritorija od Ulcinja do Kumanova . U ši­roj jav­no­sti tzv. OVK se pr­vi put ogla­si­la u fe­brua­ru 1996. go­di­ne, ka­da je pre­u­ze­la od­go­vor­nost za iz­vo­đe­nje te­rori­stič­kih ak­ci­ja na objek­te na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji u ko­ji­ma su bili smje­šte­ni Sr­bi prog­na­ni iz Re­pu­bli­ke Hr­vat­ske. Pri­pad­ni­ci “OVK” na­o­ru­ža­ni u uni­for­mama sa am­ble­mima  “OVK” po­ka­za­li su se jav­no pr­vi put 29. no­vem­bra 1997. go­di­ne u se­lu La­u­ša na sa­hra­ni ubi­je­nog te­ro­ri­ste Ha­ši­ta Ge­ci­ja, a u ino­stran­stvu 10. de­cem­bra 1997. go­di­ne u Bo­nu, ka­da je pro­mo­tor bio te­ro­ri­sta Dža­fer Šatri.Ovaj pe­ri­od ka­rak­te­ri­še ma­lo za­tiš­je, tj. kon­spi­ra­tiv­ni rad te­ro­ri­stič­kih vo­đa, ko­ji su ob­u­sta­vi­li ma­sov­ni­je te­ro­ri­stičke na­pa­de. Ni­su ot­po­či­nja­li ma­sov­ne ak­ci­je jer ni­su bi­li sprem­ni za su­ko­be sa Srpskom voj­skom i po­li­ci­jom, a stal­no su dr­ža­li vi­so­ku tenzi­ju, po­vre­me­nim te­ro­ri­stič­kim ak­ci­ja­ma.

Pročitajte još:  Milanovićev salto „od otetog Kosova do – svi će ga priznati“

Pro­te­ri­va­nje Sr­ba sa Ko­so­va i Me­to­hi­je na­sta­vlja se u kon­ti­nu­i­te­tu. Or­ga­ni dr­žav­ne za-šti­te ova­kvo po­na­ša­nje Šip­tar­skog se­pa­ra­ti­stič­ko-te­ro­ri­stič-kog po­kre­ta ni­su ozbilj­no shva­ta­li, vje­ro­vat­no su bi­li za­sle­plje­ni la­žnim ide­o­lo­škim uve­re­njem o je­din­stvu i sna­zi SKJ, a do­ga­đa­ji koji su uslijedili su to sve de­man­to­va­li i po­ka­za­li da je ta­da­šnji si­stem or­ga­ni­zo­vanja dru­štva ne­po­u­zdan i pre­va­zi­đen. Mi­ni­star­stvo unu­tra­šnjih po­slo­va Sr­bi­je i Vojnoobaveštajna služba su je­di­no bi­li uklju­če­ni u bor­bu sa te­ro­ri­stičkim gru­pa­ma i or­ga­ni­za­ci­ja­ma ko­je su sva­kog da­na po­ve­ća­le svo­jebroj­no sta­nje. Efi­ka­snom ak­ci­jom MUP Sr­bi­je je još 1993. go­di­ne one­mo­gu­ćio stva­ra­nje pa­ra­lel­nih voj­nih in­sti­tu­ci­ja po­put “Ge­neral­štab”, “Mi­ni­star­stvo od­bra­ne”. Ta­da su po­sto­ja­li pla­no­vi o stva­ra­nju oru­ža­ne si­le Ko­so­va i Me­to­hi­je ja­či­ne od oko 40.000 člano­va. Me­đu­tim za če­ti­ri go­di­ne te­ro­ri­sti su uz po­moć Al­ba­ni­je us­pe­li da ospo­so­be ne­ko­li­ko hi­lja­da te­ro­ri­sta. Cen­tar za pri­hvat bi­li su Ti­ra­na i Skadar , a oda­tle svi su ras­po­re­đi­va­ni u lo­go­re za obu­ku, prven­stve­no na se­ve­ru Al­ba­ni­je, po­seb­no u Tro­po­ju i Bar­jam Cu­ri a dio njih raspoređen je u otetim Srpskim kućama u Vraki u desetak do 1991.g. etnički Srpskih sela .

U pr­voj eta­pi ob­u­če­no je oko 2000 te­ro­ri­sta ko­ji su na br­zu ru­ku pre­ba­če­ni taj­nim ka­na­li­ma pre­ko ne­pri­stu­pač­nih pre­de­la na Koso­vo i Me­to­hi­ju. Je­zgro tzv. OVK či­ni­li su biv­ši pri­pad­ni­ci JNA, a za­tim i ve­li­ki broj al­ban­skih emi­gra­na­ta iz SAD, Ne­mačke ke, Švaj­car­ske, Ita­li­je, Slo­ve­ni­je, Hr­vat­ske, Islam­skih ze­ma­lja sa naglaskom na Iran .

Šćip­tar­ski lo­bi­sti su osno­va­li fon­da­ci­ju “Otadž­bi­na zo­ve” sa eks­po­zi­tu­ra­ma u Austri­ji, Nor­ve­škoj, Dan­skoj, Ka­na­di, Fran­cuskoj, Šved­skoj, Švaj­car­skoj, Ita­li­ji, Bel­gi­ji, Ho­lan­di­ji, SAD-u i Nje­mač­koj, ko­ja je sa­ku­pi­la ogrom­na nov­ča­na sred­stva za fi­nan­sira­nje te­ro­ri­stič­ke “OVK”. Vla­de tih ze­ma­lja su bi­le oba­ve­zne po tzv.Međunarodnom pravu da sprije­če sve ak­ci­je i ak­tiv­no­sti ko­je slu­že za po­ma­ga­nje i fi­nan­sira­nje te­ro­ri­sta i nji­ho­vih ak­tiv­no­sti.

Nje­mač­ki po­li­ti­ko­log i spe­ci­ja­li­sta za taj­ne ope­ra­ci­je oba­veštaj­nih slu­žbi Erih Šmit-En­bon, cije­ni da je Ne­mač­ka od­i­gra­la uža­snu ulo­gu u iza­zi­va­nju kri­ze na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji,Makedoniji i Crnoj Gori .

Istovremeno u istočnom dijelu Crne Gore pripremao se udar na Srpski narod .Početkom 21 .vijeka Ulcinj ,Tuzi ,Plav,Gusinje ,Rožaje postali su sabirni centri za sve ono što se zove Albanski ekstremizam . Dok je Srbima i predstavnicima Srba ,posle famoznog referenduma 21.maja 2006 .g.  koji čine blizu 40% populacije Crne Gore uskraćeno svako pravo za Albanci su dobili takva prava da su se tome protivili i pojedini parlamentarci EU .

Albanci su mimo važećeg Ustava SRJ i Crne Gore uz zdušnu pomoć Zapadnih mentora uklonili gotovo sve što je podsjećalo na Srpstvo u pomenutim opštinama . Sterilna Anti-srpska vlast morala se tako odužiti onima koji su 21.maja 2006 .g .izvojevali slobodu Crnoj Gori od „velikosrpske okupacije “ .

Jedan od njih je svakako i Nail Draga ,kosovski student ,koji već tri decenije nekažnjeno blati ne samo Srbiju nego i Srpski narod u Crnoj Gori .