Дејан Бешовић: Наил Драга улцињски Ругова!

На страницама локалног портала Улцињ онлајн самозвани улцињски интелектуалац Наил Драга не бирајући епитете осуо је паљбу по Србији ,Србима у  Црној Гори и региону .-То су злочинци,- Срби малтретирају и убијају редом све Албанце,Запад се сада окреће на страну крвожедних Срба и тако даље и томе слично .Наил Драга тако сипа своју Србомрзачку отров према свему што је Српско што није први ни последњи пут .Но пођимо редом   

 Први послератни организовани устанак Шћиптара догодио се прије избијања антибирократских студентских демонстрација у Приштини 1968 .године у Улцињу 3.августа 1968 .године .Тадашње власти СР Црне Горе убјеђивале су Савезно руководство да су “то спонтани акти на све чешће омаловажавање Албанске мањине и Црној Гори и све учесталијег буђења Велико- српског национализма у Бару у Улцињу ” рекао је Вељко Милатовић у реферату ЦК СКЈ .

До­но­ше­њем уста­ва 1974. го­ди­не Ср­би­ја се про­сто раз­би­ја и њен су­ве­ре­ни­тет се пре­но­си на по­кра­ји­не ко­је су има­ле све еле­менте др­жав­но­сти. Та­кве поли­тич­ке окол­о­сти, по­го­ду­ју шћип­тар­ском се­па­ра­ти­стич­ко-те­ро­ри­стич­ком по­кре­ту за от­по­чи­ња­ње опе­ра­ци­она­ли­за­ци­је иде­је о ве­ли­кој Ал­бани­ји. При­пре­ме за ма­сов­не те­ро­ристич­ке ак­тив­но­сти спро­во­де се у ино­стран­ству уз кон­спи­ра­тив­ну са­рад­њу са ба­зом на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји и дијелу Малесије . Јав­но ин­тен­зи­ви­ра­ње наси­ља про­тив Србије и Српског народа у цјелини по­чи­ње 1981. го­ди­не и тра­је све до ње­ног разби­ја­ња. Овај пе­ри­од ка­рак­те­ри­ше по­ја­ча­на ак­тив­ност уну­тра­шњег те­ро­ри­зма на те­ри­то­ри­ји СФРЈ. При­мје­њу­ју се све ме­то­де пси­хо­лошко-про­па­ганд­них активно­сти у пред­ве­чер­је уну­тра­шњег и ме­ђуна­род­ног те­ро­ри­зма на овим про­сто­ри­ма. Прав­на кла­си­фи­ка­ци­ја и по­ли­тич­ка ква­ли­фи­ка­ци­ја по­јав­них об­ли­ка те­ро­ри­зма, у то вријеме од­вра­ћа­ју јав­ност од су­шти­не про­бле­ма, за­мје­њу­ју­ћи га ра­зним еуфе­ми­зми­ма, као што су тер­ми­ни ире­ден­ти­зам, кон­тра­ре­во­лу­ци­ја, на­ци­о­на­ли­стич­ко-се­па­ра­ти­стич­ко дје­ло­ва­ње, а пот­пу­но се гу­би из ви­да да је на Ко­сме­ту у то­ку еска­ла­ци­ја унутра­шњег те­ро­ри­зма.

Уну­тра­шње те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је има­ле су зна­чај­ну мо­рал­ну и ма­те­ри­јал­ну по­др­шку те­ро­ри­стич­ких ор­га­ни­за­ци­ја из ино­сранства. У овом пе­ри­о­ду, по­себ­но 1981. го­ди­не, ши­ром свије­та ор­га­ни­зу­ју се ан­ти­српске де­мон­стра­ци­је, на­ро­чи­то у Франк­фур­ту, Па­ри­зу, Ва­шинг­то­ну, Бри­се­лу,Минхену ,Њујорку …

На Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји се иле­гал­но на­о­ру­жа­ва шћип­тар­ско станов­ни­штво, а те­ро­ри­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је уз пре­ћут­но одо­бра­ва­ње вла­сти на КиМ вр­ше ма­сов­ни про­гон Ср­ба са њи­хових вје­ков­них ог­њи­шта .Битно је напоменути да се такве активности спроводе не само на Косову и Метохију већ и у Враки ,Скадру ,Бушату и Љешу ,који су стицајем несрећних околности припале Албанији .

Про­цес иле­гал­ног ор­га­ни­зо­ва­ња те­ро­ри­стич­ких гру­па у овом пе­ри­о­ду про­ши­рен је и на ЈНА. Број те­ро­ри­стич­ких ака­та ал­банског се­па­ра­ти­стич­ко-те­ро­ри­стич­ког по­кре­та пре­ма при­пад­ни­ци­ма ЈНА у пе­ри­о­ду од 1981. до 1988. го­ди­не ве­ћи је за 42 пу­та у од­но­су на прет­ход­ни осмо­го­ди­шњи пе­ри­од. У вре­ме­ну од 1981. до 1988. го­ди­не у ЈНА је от­кри­ве­на 541 иле­гал­на гру­па са 1935 при­пад­ни­ка ЈНА ал­бан­ске на­ци­о­нал­но­сти ко­ји су се спре­ма­ли за нај­те­же об­лике на­си­ља про­тив Србије,Црне Горе и Српског народа у цјелини .

Пр­ве иле­гал­не гру­пе и ор­га­ни­зо­ва­не ак­тив­но­сти про­тив др­жаве, ко­је су пред­у­зи­ма­ли шћип­тар­ски и хр­ват­ски се­це­си­о­ни­сти у ОС СФРЈ от­кри­ве­не су по­чет­ком 1981. го­ди­не. Са­мо то­ком 1981. го­дине, због дје­ло­ва­ња ал­бан­ског се­па­ра­ти­стич­ко-те­ро­ри­стич­ког по­крета, кри­вич­но је од­го­ва­ра­ло 400 Шћип­та­ра. У пе­ри­о­ду од 1981. до 1986. го­ди­не због де­ло­ва­ња у окви­ру те­ро­ри­стич­ких гру­па под­не­тесу 1134 кри­вич­не при­ја­ве про­тив ли­ца шип­тар­ске на­ци­о­нал­но­сти, а осу­ђе­но је 1042 ли­ца. Про­тив 5647 Шип­та­ра под­није­те су пре­кр­шајне при­ја­ве, а 3645 ли­ца је упо­зо­ре­но због са­рад­ње са при­пад­ни­цима се­па­ра­ти­стич­ко-те­ро­ри­стич­ког по­кре­та.По­ли­тич­ки ин­док­три­ни­ра­ни при­пад­ни­ци ал­бан­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не од­ла­зи­ли су на од­слу­же­ње вој­ног ро­ка у ЈНА са по­себ­ним за­да­ци­ма. Ме­ђу та­квим зло­чин­ци­ма био је и вој­ник Ал­ба­нац Азиз Кељ­мен­ди из оп­шти­не При­зрен, ко­ји је у гар­ни­зо­ну Па­ра­ћин 3. 9. 1987. го­ди­не убио ра­фа­ли­ма из ауто­мат­ског оруж­ја 4 вој­ни­ка,на спа­ва­њу, а пе­то­ри­цу те­шко ра­нио. Ор­га­ни вој­не без­бјед­но­сти су у дру­гој по­ло­ви­ни осам­де­се­тих го­ди­на из­ве­ли ве­ћи број опе­ра­ци­ја, ко­је су сприје­чи­ле опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­ју шћип­тарских те­ро­ри­стич­ких за­ми­сли и пла­но­ва. Ове опе­ра­ци­је вој­на без­бјед­ност је спро­во­ди­ла под ши­фром “Зла­тар”.

У исто вријеме у Малесији -источни део Црне Горе после почетка великих демонстрација у Приштини марта 1981 .г истакнути Малесорски првак Дода Љуцовић као знак подршке Велико- албанској држави изашао је на терасу локалне месне заеднице и са четри  метка најавио Трећи малесорски устанак .Тадашња крајње Анти-Српска власт на челу са про-шиптарским и про- америчким шефовима Службе државне безбедности Момчилом Пејановићем и Владимиром Кековићем ,за то је оптужила Србе и великосрпску хегемонистичку политику и наравно званични Београд  .Вриједно је напоменути да је мајор Војно- обавештајне службе Данило Пурлија ,тада формацијски под командом генрал -пуковника Ђорђа Даковића ,ухапсио поменутог Доду Љуцовића а његове црногорске налогдавце из Подгоричке службе државне безбедности привео у касарни Маслине -Подгорица .На мајора Пурлију је Фрањо,Дода Ујкић и Маљота Ујкић су организовали атентат 21.маја 1982 али безуспешно .Много касније у књизи” Славни Српски официри и обавештајци ”Генерал -пуковник Бранко Крга начелник војно-обавештајне службе СРЈ и Србије записао је  :Генерал Даковић и Мајор Пурлија били су и остали пример Српских војника ,патриота и родољуба .Ко зна ко би све завршио у Анти- Српском хашком казамату ,да мајор Пурлија ,попут свог великог претходника-узора из Првог светског рата мајора Гавриловића није изабрао тежи и трновитији пут ” .закључује Генерал Крга .

Ана­ли­зом исто­риј­ских до­ку­ме­на­та о про­те­ри­ва­њу Ср­ба са Косо­ва и Ме­то­хи­је у по­след­ња три вије­ка (1690-2023 ) мо­же се за­кљу­чити да је из не­ка­да­шње Ста­ре Ср­би­је (да­на­шње Ко­со­во и Ме­то­хи­ја), на­сил­но про­тје­ра­но око 1,150.000 Ср­ба, да их је око 280.000 по­бије­но и 200-250.000 ар­ба­ни­зо­ва­но, од­но­сно пре­ве­де­но на му­сли­манску вје­ру-исламизовано . Осим то­га, ве­о­ма је бит­но под­сје­ти­ти читалачку а надасве на­уч­ну јав­ност да су Шип­та­ри, нов­цем до­би­ве­ним од гра­ђа­на Ср­би­је де­це­ни­ја­ма из­два­ја­ним за при­вред­ни пре­пород Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, уства­ри, ку­по­ва­ли ку­ће и имо­ви­ну од Ср­ба под при­ти­ском. Под­сје­ћа­ња ра­ди, народ Ср­би­је де­цени­ја­ма је из­два­ја­о фи­нан­сиј­ску и струч­ну помоћ ка­ко би се на­док­на­дио за­о­ста­так у раз­во­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је.

При­мје­ра ра­ди, у сред­њо­роч­ном пе­ри­о­ду из­ме­ђу 1966. и 1989.го­ди­не, од 20.309,000.000 ди­на­ра ин­ве­сти­ци­ја у Ју­го­сла­ви­ји на Косо­ву и Ме­то­хи­ји је утро­ше­на јед­на че­твр­ти­на или 5.134,000.000 ди­на­ра што одговара данашњим 1.1 милијарду евра . У на­ред­ном сред­њо­роч­ном пе­ри­о­ду од 1971 до 1980. год. на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји је утро­ше­но 54.475,000.000 ди­на­ра од укупних 133.951,000.000 ди­на­ра ин­ве­сти­ци­ја из­дво­је­них за ула­га­ња на ни­воу СФРЈ. Од 1980 до 1985. го­ди­не на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји је утроше­но 37% укуп­ног фон­да Српских ин­ве­сти­ци­ја и фондова , а у раз­до-бљу од 1985. до 1990. го­ди­не тај про­це­нат је из­но­сио 43%. Са­мо од зај­ма ко­ји је Свјет­ска бан­ка да­ла СФРЈ, за раз­вој Ко­сме­та та­да­шња др­жа­ва је из­дво­ји­ла 24% или 2.4 милијарде $, а 1981. за­слу­гом срп­ске и ју­го­сло­вен­ске вла­де од Ме­ђу­на­род­не бан­ке до­би­јен је по­се­бан за­јам за раз­вој Ко­со­ва и Ме­то­хи­је у вријед­но­сти од 1.13 милијарди $ у вре­мен­ском раз­до­бљу од пу­них де­сет го­ди­на сва­ки за­по­сле­ни у Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји из­два­јао је 7% од свог лич­ног до­хот­ка за развој Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, што је по та­да­шњем кур­су из­но­си­ло око 7 милион $ usa днев­но или око 8.65 милијарди $ usa за де­се­то­го­ди­шњи пе­риод.Такође Србија је за развој неразвијених дјелова Црне Горе гдје су свакако сврстани Улцињ и Бар у периоду од катастрофалног земљотреса на црногорском приморју 15.априла 1979 до 19 .марта 2006 издвојила 9.6  милијарди USA $ .

Иако су Шћип­та­ри то­ком се­дам­де­се­тих го­ди­на до­би­ли сво­ју Ака­де­ми­ју на­у­ка, а прије то­га два по­зо­ри­шта, на­уч­не ин­сти­ту­ци­је, библи­о­те­ку Ко­со­ва и Ме­то­хи­је, кул­тур­не цен­тре, они ни­су ни нај­мање ције­ни­ли то­ли­ке на­по­ре срп­ских вла­сти, већ су те и мно­ге дру­ге

по­год­но­сти ко­је су им би­ле на рас­по­ла­га­њу ис­ко­ри­сти­ли за остваи­ва­ње сво­јих се­па­ра­тичко – сецесиони­стич­ких ци­ље­ва.

По­чет­ком 1990. го­ди­не Ко­со­ву и Ме­то­хи­ја су има­ле 22 на­уч­неор­га­ни­за­ци­је и је­ди­ни­це, са ви­ше од 11.200 за­по­сле­них, ме­ђу ко­јима 413 док­то­ра и 2160 ма­ги­ста­ра на­у­ка пре­те­жно Шип­та­ра, а прије Дру­гог свет­ског ра­та ни­је­дан Шип­тар са Ко­сме­та ни­је имао на­уч­но зва­ње. Са­мо 1988. го­ди­не на Ко­сме­ту је об­ја­вље­но 113 на­уч­них је-ди­ни­ца, да­ле­ко ви­ше на ал­бан­ском је­зи­ку. Ал­бан­ским је­зи­ком  ТВ При­шти­на об­у­хва­та 90 % сво­га вре­ме­на, а по­чет­ком 1990. го-ди­не на Ко­сме­ту је би­ло 2.120.000  ТВ при­јем­ни­ка, а са­мо из­да­вач­ка ку­ћа “Ри­лин­ди­ја“ из­да­ла је 989 на­сло­ва на ал­бан­ском је­зи­ку. У то вре­ме на Ко­сме­ту је би­ло 46.500 на­став­ни­ка за на­ста­ву на ал­банском је­зи­ку, а то је ви­ше не­го што је 1941. го­ди­не би­ло уче­ни­ка из ре­до­ва те на­род­но­сти, за­тим 54.000 сред­њо­школ­ских на­став­ни­ка, што зна­чи два пута ви­ше у поређењу на 1948. го­ди­ну него што би­ло основно и средњешколалаца .

У Црној Гори Шћиптари су добили 13-ти  дугорелејни канал на Плавници ,пругу Скадар -Подгорица ,дневник и вијести на албанском језику на РТВ ЦГ ,штампане књиге на албанском ,двојезичне натписе у срединама гдје живе као и школе на албанским језику  .

На­кон до­при­но­са раз­би­ја­њу СФРЈ шћип­тар­ски те­ро­ри­сти су најве­ћи до тад ин­тен­зи­тет насиља усмје­ри­ли и про­тив но­во на­ста­ле др­жа­ве СРЈ-СЦГ, по­себ­но про­тив Српског ста­нов­ни­штва на Косо­ву и Ме­то­хи­ји,Црној Гори и Македонији. За сво­је тзв. му­че­нич­ко пред­ста­вља­ње ве­ли­ким си­ла­ма ан­га­жо­ва­ли су нај­по­зна­ти­је ло­би­стич­ке аген­ци­је у све­ту (Ру­дер Фин, Хил, Едел­ман…). Оције­ни­ли су да је дошло  врије­ме да об­на­ро­дују од­лу­ке тре­ће при­зрен­ске ли­ге формиране у Њујорку под “благословом “ватиканског прелата из црногорске Малесије Свештеника Пренк Цамаја и да се у јав­но­сти пред­ста­ве те­рори­стич­ке ску­пи­не у са­ста­ву АНА-е: “ОВК”; “ОНА”; “ОВПМБ”…чи­је су ак­тив­но­сти са­др­жа­не у де­фи­ни­ци­ји те­ро­ри­зма ко­ја гла­си: “Те­ро­ри­зам је ор­га­ни­зо­ва­на при­мје­на на­си­ља (или пријет­ња на­сиљем) од стра­не по­ли­тич­ких мо­ти­ви­са­них из­вр­ши­ла­ца (по­је­ди­на­ца или гру­па) ко­ји су од­луч­ни да кроз страх, зеб­њу, де­фе­ти­зам и па­нику на­ме­ћу сво­ју во­љу ор­га­ни­ма вла­сти и гра­ђа­ни­ма.”

Опе­ра­ци­о­на­ли­за­ци­ја од­лу­ка III При­зрен­ске ли­ге после „спонтаних устанака у Улцињу ,Приштини ,Призрену ,Гостивару и Скопљу  на­шла се у за­вр­шној фа­зи у пр­вој по­ло­ви­ни 1990. го­ди­не, ка­да је и зва­нич­но фор­ми­ра­на “Осло­бо­ди­лач­ка вој­ске Ко­со­ва”. По­сто­је раз­ли­чи­та мишље­ња о мје­сту ста­ра­ња тзв. ОВК, а нај­ве­ро­ват­ни­је је да је то би­ла Швај­цар­ска. Тер­мин “Осло­бо­ди­лач­ка вој­ска Ко­со­ва” пр­ви пут се ја­вио по­чет­ком 90-тих го­ди­на. По­ли­тич­ка ру­ко­вод­ства свих ути­цајних шћип­тар­ских пар­ти­ја на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји по­чет­ком 90-тих го­ди­на де­фи­ни­са­ли су за­јед­нич­ке ци­ље­ве дје­ло­ва­ња, фор­ми­ра­ју­ћи “На­ци­о­нал­ни фронт за осло­бо­ђе­ње Ко­со­ва”. На­ве­де­на ор­га­ни­за­ција под будним оком америчке CIA-е је у свом про­гра­му има­ла два прав­ца дје­ло­ва­ња. Пр­ви, да се поли­тич­ки сред­стви­ма ре­ша­ва про­блем Албанаца  Ко­со­ва ,Метохије ,Македоније и Црне Горд , и дру­ги, фор­ми­ра­ње“ОВК” ко­ја би ору­жа­ним пу­тем обез­бе­ди­ла ства­ра­ње “Ре­пу­бли­ке Ко­со­во” и не само Косова већ уједињење Албанских етничких територија од Улциња до Куманова . У ши­рој јав­но­сти тзв. ОВК се пр­ви пут огла­си­ла у фе­бруа­ру 1996. го­ди­не, ка­да је пре­у­зе­ла од­го­вор­ност за из­во­ђе­ње те­рори­стич­ких ак­ци­ја на објек­те на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји у ко­ји­ма су били смје­ште­ни Ср­би прог­на­ни из Ре­пу­бли­ке Хр­ват­ске. При­пад­ни­ци “ОВК” на­о­ру­жа­ни у уни­фор­мама са ам­бле­мима  “ОВК” по­ка­за­ли су се јав­но пр­ви пут 29. но­вем­бра 1997. го­ди­не у се­лу Ла­у­ша на са­хра­ни уби­је­ног те­ро­ри­сте Ха­ши­та Ге­ци­ја, а у ино­стран­ству 10. де­цем­бра 1997. го­ди­не у Бо­ну, ка­да је про­мо­тор био те­ро­ри­ста Џа­фер Шатри.Овај пе­ри­од ка­рак­те­ри­ше ма­ло за­тиш­је, тј. кон­спи­ра­тив­ни рад те­ро­ри­стич­ких во­ђа, ко­ји су об­у­ста­ви­ли ма­сов­ни­је те­ро­ри­стичке на­па­де. Ни­су от­по­чи­ња­ли ма­сов­не ак­ци­је јер ни­су би­ли спрем­ни за су­ко­бе са Српском вој­ском и по­ли­ци­јом, а стал­но су др­жа­ли ви­со­ку тензи­ју, по­вре­ме­ним те­ро­ри­стич­ким ак­ци­ја­ма.

Прочитајте још:  Милановићев салто „од отетог Косова до – сви ће га признати“

Про­те­ри­ва­ње Ср­ба са Ко­со­ва и Ме­то­хи­је на­ста­вља се у кон­ти­ну­и­те­ту. Ор­га­ни др­жав­не за-шти­те ова­кво по­на­ша­ње Шип­тар­ског се­па­ра­ти­стич­ко-те­ро­ри­стич-ког по­кре­та ни­су озбиљ­но схва­та­ли, вје­ро­ват­но су би­ли за­сле­пље­ни ла­жним иде­о­ло­шким уве­ре­њем о је­дин­ству и сна­зи СКЈ, а до­га­ђа­ји који су услиједили су то све де­ман­то­ва­ли и по­ка­за­ли да је та­да­шњи си­стем ор­га­ни­зо­вања дру­штва не­по­у­здан и пре­ва­зи­ђен. Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих по­сло­ва Ср­би­је и Војнообавештајна служба су је­ди­но би­ли укљу­че­ни у бор­бу са те­ро­ри­стичким гру­па­ма и ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­је су сва­ког да­на по­ве­ћа­ле сво­јеброј­но ста­ње. Ефи­ка­сном ак­ци­јом МУП Ср­би­је је још 1993. го­ди­не оне­мо­гу­ћио ства­ра­ње па­ра­лел­них вој­них ин­сти­ту­ци­ја по­пут “Ге­нерал­штаб”, “Ми­ни­стар­ство од­бра­не”. Та­да су по­сто­ја­ли пла­но­ви о ства­ра­њу ору­жа­не си­ле Ко­со­ва и Ме­то­хи­је ја­чи­не од око 40.000 члано­ва. Ме­ђу­тим за че­ти­ри го­ди­не те­ро­ри­сти су уз по­моћ Ал­ба­ни­је ус­пе­ли да оспо­со­бе не­ко­ли­ко хи­ља­да те­ро­ри­ста. Цен­тар за при­хват би­ли су Ти­ра­на и Скадар , а ода­тле сви су рас­по­ре­ђи­ва­ни у ло­го­ре за обу­ку, првен­стве­но на се­ве­ру Ал­ба­ни­је, по­себ­но у Тро­по­ју и Бар­јам Цу­ри а дио њих распоређен је у отетим Српским кућама у Враки у десетак до 1991.г. етнички Српских села .

У пр­вој ета­пи об­у­че­но је око 2000 те­ро­ри­ста ко­ји су на бр­зу ру­ку пре­ба­че­ни тај­ним ка­на­ли­ма пре­ко не­при­сту­пач­них пре­де­ла на Косо­во и Ме­то­хи­ју. Је­згро тзв. ОВК чи­ни­ли су бив­ши при­пад­ни­ци ЈНА, а за­тим и ве­ли­ки број ал­бан­ских еми­гра­на­та из САД, Не­мачке ке, Швај­цар­ске, Ита­ли­је, Сло­ве­ни­је, Хр­ват­ске, Ислам­ских зе­ма­ља са нагласком на Иран .

Шћип­тар­ски ло­би­сти су осно­ва­ли фон­да­ци­ју “Отаџ­би­на зо­ве” са екс­по­зи­ту­ра­ма у Аустри­ји, Нор­ве­шкој, Дан­ској, Ка­на­ди, Фран­цуској, Швед­ској, Швај­цар­ској, Ита­ли­ји, Бел­ги­ји, Хо­лан­ди­ји, САД-у и Ње­мач­кој, ко­ја је са­ку­пи­ла огром­на нов­ча­на сред­ства за фи­нан­сира­ње те­ро­ри­стич­ке “ОВК”. Вла­де тих зе­ма­ља су би­ле оба­ве­зне по тзв.Међународном праву да сприје­че све ак­ци­је и ак­тив­но­сти ко­је слу­же за по­ма­га­ње и фи­нан­сира­ње те­ро­ри­ста и њи­хо­вих ак­тив­но­сти.

Ње­мач­ки по­ли­ти­ко­лог и спе­ци­ја­ли­ста за тај­не опе­ра­ци­је оба­вештај­них слу­жби Ерих Шмит-Ен­бон, ције­ни да је Не­мач­ка од­и­гра­ла ужа­сну уло­гу у иза­зи­ва­њу кри­зе на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји,Македонији и Црној Гори .

Истовремено у источном дијелу Црне Горе припремао се удар на Српски народ .Почетком 21 .вијека Улцињ ,Тузи ,Плав,Гусиње ,Рожаје постали су сабирни центри за све оно што се зове Албански екстремизам . Док је Србима и представницима Срба ,после фамозног референдума 21.маја 2006 .г.  који чине близу 40% популације Црне Горе ускраћено свако право за Албанци су добили таква права да су се томе противили и поједини парламентарци ЕУ .

Албанци су мимо важећег Устава СРЈ и Црне Горе уз здушну помоћ Западних ментора уклонили готово све што је подсјећало на Српство у поменутим општинама . Стерилна Анти-српска власт морала се тако одужити онима који су 21.маја 2006 .г .извојевали слободу Црној Гори од „великосрпске окупације “ .

Један од њих је свакако и Наил Драга ,косовски студент ,који већ три деценије некажњено блати не само Србију него и Српски народ у Црној Гори .