На страницама локалног портала Улцињ онлајн самозвани улцињски интелектуалац Наил Драга не бирајући епитете осуо је паљбу по Србији ,Србима у Црној Гори и региону .-То су злочинци,- Срби малтретирају и убијају редом све Албанце,Запад се сада окреће на страну крвожедних Срба и тако даље и томе слично .Наил Драга тако сипа своју Србомрзачку отров према свему што је Српско што није први ни последњи пут .Но пођимо редом
Први послератни организовани устанак Шћиптара догодио се прије избијања антибирократских студентских демонстрација у Приштини 1968 .године у Улцињу 3.августа 1968 .године .Тадашње власти СР Црне Горе убјеђивале су Савезно руководство да су “то спонтани акти на све чешће омаловажавање Албанске мањине и Црној Гори и све учесталијег буђења Велико- српског национализма у Бару у Улцињу ” рекао је Вељко Милатовић у реферату ЦК СКЈ .
Доношењем устава 1974. године Србија се просто разбија и њен суверенитет се преноси на покрајине које су имале све елементе државности. Такве политичке околости, погодују шћиптарском сепаратистичко-терористичком покрету за отпочињање операционализације идеје о великој Албанији. Припреме за масовне терористичке активности спроводе се у иностранству уз конспиративну сарадњу са базом на Косову и Метохији и дијелу Малесије . Јавно интензивирање насиља против Србије и Српског народа у цјелини почиње 1981. године и траје све до њеног разбијања. Овај период карактерише појачана активност унутрашњег тероризма на територији СФРЈ. Примјењују се све методе психолошко-пропагандних активности у предвечерје унутрашњег и међународног тероризма на овим просторима. Правна класификација и политичка квалификација појавних облика тероризма, у то вријеме одвраћају јавност од суштине проблема, замјењујући га разним еуфемизмима, као што су термини иредентизам, контрареволуција, националистичко-сепаратистичко дјеловање, а потпуно се губи из вида да је на Космету у току ескалација унутрашњег тероризма.
Унутрашње терористичке организације имале су значајну моралну и материјалну подршку терористичких организација из иносранства. У овом периоду, посебно 1981. године, широм свијета организују се антисрпске демонстрације, нарочито у Франкфурту, Паризу, Вашингтону, Бриселу,Минхену ,Њујорку …
На Косову и Метохији се илегално наоружава шћиптарско становништво, а терористичке организације уз прећутно одобравање власти на КиМ врше масовни прогон Срба са њихових вјековних огњишта .Битно је напоменути да се такве активности спроводе не само на Косову и Метохију већ и у Враки ,Скадру ,Бушату и Љешу ,који су стицајем несрећних околности припале Албанији .
Процес илегалног организовања терористичких група у овом периоду проширен је и на ЈНА. Број терористичких аката албанског сепаратистичко-терористичког покрета према припадницима ЈНА у периоду од 1981. до 1988. године већи је за 42 пута у односу на претходни осмогодишњи период. У времену од 1981. до 1988. године у ЈНА је откривена 541 илегална група са 1935 припадника ЈНА албанске националности који су се спремали за најтеже облике насиља против Србије,Црне Горе и Српског народа у цјелини .
Прве илегалне групе и организоване активности против државе, које су предузимали шћиптарски и хрватски сецесионисти у ОС СФРЈ откривене су почетком 1981. године. Само током 1981. године, због дјеловања албанског сепаратистичко-терористичког покрета, кривично је одговарало 400 Шћиптара. У периоду од 1981. до 1986. године због деловања у оквиру терористичких група поднетесу 1134 кривичне пријаве против лица шиптарске националности, а осуђено је 1042 лица. Против 5647 Шиптара поднијете су прекршајне пријаве, а 3645 лица је упозорено због сарадње са припадницима сепаратистичко-терористичког покрета.Политички индоктринирани припадници албанске националне мањине одлазили су на одслужење војног рока у ЈНА са посебним задацима. Међу таквим злочинцима био је и војник Албанац Азиз Кељменди из општине Призрен, који је у гарнизону Параћин 3. 9. 1987. године убио рафалима из аутоматског оружја 4 војника,на спавању, а петорицу тешко ранио. Органи војне безбједности су у другој половини осамдесетих година извели већи број операција, које су спријечиле операционализацију шћиптарских терористичких замисли и планова. Ове операције војна безбједност је спроводила под шифром “Златар”.
У исто вријеме у Малесији -источни део Црне Горе после почетка великих демонстрација у Приштини марта 1981 .г истакнути Малесорски првак Дода Љуцовић као знак подршке Велико- албанској држави изашао је на терасу локалне месне заеднице и са четри метка најавио Трећи малесорски устанак .Тадашња крајње Анти-Српска власт на челу са про-шиптарским и про- америчким шефовима Службе државне безбедности Момчилом Пејановићем и Владимиром Кековићем ,за то је оптужила Србе и великосрпску хегемонистичку политику и наравно званични Београд .Вриједно је напоменути да је мајор Војно- обавештајне службе Данило Пурлија ,тада формацијски под командом генрал -пуковника Ђорђа Даковића ,ухапсио поменутог Доду Љуцовића а његове црногорске налогдавце из Подгоричке службе државне безбедности привео у касарни Маслине -Подгорица .На мајора Пурлију је Фрањо,Дода Ујкић и Маљота Ујкић су организовали атентат 21.маја 1982 али безуспешно .Много касније у књизи” Славни Српски официри и обавештајци ”Генерал -пуковник Бранко Крга начелник војно-обавештајне службе СРЈ и Србије записао је :Генерал Даковић и Мајор Пурлија били су и остали пример Српских војника ,патриота и родољуба .Ко зна ко би све завршио у Анти- Српском хашком казамату ,да мајор Пурлија ,попут свог великог претходника-узора из Првог светског рата мајора Гавриловића није изабрао тежи и трновитији пут ” .закључује Генерал Крга .
Анализом историјских докумената о протеривању Срба са Косова и Метохије у последња три вијека (1690-2023 ) може се закључити да је из некадашње Старе Србије (данашње Косово и Метохија), насилно протјерано око 1,150.000 Срба, да их је око 280.000 побијено и 200-250.000 арбанизовано, односно преведено на муслиманску вјеру-исламизовано . Осим тога, веома је битно подсјетити читалачку а надасве научну јавност да су Шиптари, новцем добивеним од грађана Србије деценијама издвајаним за привредни препород Косова и Метохије, уствари, куповали куће и имовину од Срба под притиском. Подсјећања ради, народ Србије деценијама је издвајао финансијску и стручну помоћ како би се надокнадио заостатак у развоју Косова и Метохије.
Примјера ради, у средњорочном периоду између 1966. и 1989.године, од 20.309,000.000 динара инвестиција у Југославији на Косову и Метохији је утрошена једна четвртина или 5.134,000.000 динара што одговара данашњим 1.1 милијарду евра . У наредном средњорочном периоду од 1971 до 1980. год. на Косову и Метохији је утрошено 54.475,000.000 динара од укупних 133.951,000.000 динара инвестиција издвојених за улагања на нивоу СФРЈ. Од 1980 до 1985. године на Косову и Метохији је утрошено 37% укупног фонда Српских инвестиција и фондова , а у раздо-бљу од 1985. до 1990. године тај проценат је износио 43%. Само од зајма који је Свјетска банка дала СФРЈ, за развој Космета тадашња држава је издвојила 24% или 2.4 милијарде $, а 1981. заслугом српске и југословенске владе од Међународне банке добијен је посебан зајам за развој Косова и Метохије у вриједности од 1.13 милијарди $ у временском раздобљу од пуних десет година сваки запослени у Републици Србији издвајао је 7% од свог личног дохотка за развој Косова и Метохије, што је по тадашњем курсу износило око 7 милион $ usa дневно или око 8.65 милијарди $ usa за десетогодишњи период.Такође Србија је за развој неразвијених дјелова Црне Горе гдје су свакако сврстани Улцињ и Бар у периоду од катастрофалног земљотреса на црногорском приморју 15.априла 1979 до 19 .марта 2006 издвојила 9.6 милијарди USA $ .
Иако су Шћиптари током седамдесетих година добили своју Академију наука, а прије тога два позоришта, научне институције, библиотеку Косова и Метохије, културне центре, они нису ни најмање цијенили толике напоре српских власти, већ су те и многе друге
погодности које су им биле на располагању искористили за остваивање својих сепаратичко – сецесионистичких циљева.
Почетком 1990. године Косову и Метохија су имале 22 научнеорганизације и јединице, са више од 11.200 запослених, међу којима 413 доктора и 2160 магистара наука претежно Шиптара, а прије Другог светског рата ниједан Шиптар са Космета није имао научно звање. Само 1988. године на Космету је објављено 113 научних је-диница, далеко више на албанском језику. Албанским језиком ТВ Приштина обухвата 90 % свога времена, а почетком 1990. го-дине на Космету је било 2.120.000 ТВ пријемника, а само издавачка кућа “Рилиндија“ издала је 989 наслова на албанском језику. У то време на Космету је било 46.500 наставника за наставу на албанском језику, а то је више него што је 1941. године било ученика из редова те народности, затим 54.000 средњошколских наставника, што значи два пута више у поређењу на 1948. годину него што било основно и средњешколалаца .
У Црној Гори Шћиптари су добили 13-ти дугорелејни канал на Плавници ,пругу Скадар -Подгорица ,дневник и вијести на албанском језику на РТВ ЦГ ,штампане књиге на албанском ,двојезичне натписе у срединама гдје живе као и школе на албанским језику .
Након доприноса разбијању СФРЈ шћиптарски терористи су највећи до тад интензитет насиља усмјерили и против ново настале државе СРЈ-СЦГ, посебно против Српског становништва на Косову и Метохији,Црној Гори и Македонији. За своје тзв. мученичко представљање великим силама ангажовали су најпознатије лобистичке агенције у свету (Рудер Фин, Хил, Еделман…). Оцијенили су да је дошло вријеме да обнародују одлуке треће призренске лиге формиране у Њујорку под “благословом “ватиканског прелата из црногорске Малесије Свештеника Пренк Цамаја и да се у јавности представе терористичке скупине у саставу АНА-е: “ОВК”; “ОНА”; “ОВПМБ”…чије су активности садржане у дефиницији тероризма која гласи: “Тероризам је организована примјена насиља (или пријетња насиљем) од стране политичких мотивисаних извршилаца (појединаца или група) који су одлучни да кроз страх, зебњу, дефетизам и панику намећу своју вољу органима власти и грађанима.”
Операционализација одлука III Призренске лиге после „спонтаних устанака у Улцињу ,Приштини ,Призрену ,Гостивару и Скопљу нашла се у завршној фази у првој половини 1990. године, када је и званично формирана “Ослободилачка војске Косова”. Постоје различита мишљења о мјесту старања тзв. ОВК, а највероватније је да је то била Швајцарска. Термин “Ослободилачка војска Косова” први пут се јавио почетком 90-тих година. Политичка руководства свих утицајних шћиптарских партија на Косову и Метохији почетком 90-тих година дефинисали су заједничке циљеве дјеловања, формирајући “Национални фронт за ослобођење Косова”. Наведена организација под будним оком америчке CIA-е је у свом програму имала два правца дјеловања. Први, да се политички средствима решава проблем Албанаца Косова ,Метохије ,Македоније и Црне Горд , и други, формирање“ОВК” која би оружаним путем обезбедила стварање “Републике Косово” и не само Косова већ уједињење Албанских етничких територија од Улциња до Куманова . У широј јавности тзв. ОВК се први пут огласила у фебруару 1996. године, када је преузела одговорност за извођење терористичких акција на објекте на Косову и Метохији у којима су били смјештени Срби прогнани из Републике Хрватске. Припадници “ОВК” наоружани у униформама са амблемима “ОВК” показали су се јавно први пут 29. новембра 1997. године у селу Лауша на сахрани убијеног терористе Хашита Геција, а у иностранству 10. децембра 1997. године у Бону, када је промотор био терориста Џафер Шатри.Овај период карактерише мало затишје, тј. конспиративни рад терористичких вођа, који су обуставили масовније терористичке нападе. Нису отпочињали масовне акције јер нису били спремни за сукобе са Српском војском и полицијом, а стално су држали високу тензију, повременим терористичким акцијама.
Прочитајте још: Милановићев салто „од отетог Косова до – сви ће га признати“
Протеривање Срба са Косова и Метохије наставља се у континуитету. Органи државне за-штите овакво понашање Шиптарског сепаратистичко-терористич-ког покрета нису озбиљно схватали, вјероватно су били заслепљени лажним идеолошким уверењем о јединству и снази СКЈ, а догађаји који су услиједили су то све демантовали и показали да је тадашњи систем организовања друштва непоуздан и превазиђен. Министарство унутрашњих послова Србије и Војнообавештајна служба су једино били укључени у борбу са терористичким групама и организацијама које су сваког дана повећале својебројно стање. Ефикасном акцијом МУП Србије је још 1993. године онемогућио стварање паралелних војних институција попут “Генералштаб”, “Министарство одбране”. Тада су постојали планови о стварању оружане силе Косова и Метохије јачине од око 40.000 чланова. Међутим за четири године терористи су уз помоћ Албаније успели да оспособе неколико хиљада терориста. Центар за прихват били су Тирана и Скадар , а одатле сви су распоређивани у логоре за обуку, првенствено на северу Албаније, посебно у Тропоју и Барјам Цури а дио њих распоређен је у отетим Српским кућама у Враки у десетак до 1991.г. етнички Српских села .
У првој етапи обучено је око 2000 терориста који су на брзу руку пребачени тајним каналима преко неприступачних предела на Косово и Метохију. Језгро тзв. ОВК чинили су бивши припадници ЈНА, а затим и велики број албанских емиграната из САД, Немачке ке, Швајцарске, Италије, Словеније, Хрватске, Исламских земаља са нагласком на Иран .
Шћиптарски лобисти су основали фондацију “Отаџбина зове” са експозитурама у Аустрији, Норвешкој, Данској, Канади, Француској, Шведској, Швајцарској, Италији, Белгији, Холандији, САД-у и Њемачкој, која је сакупила огромна новчана средства за финансирање терористичке “ОВК”. Владе тих земаља су биле обавезне по тзв.Међународном праву да спријече све акције и активности које служе за помагање и финансирање терориста и њихових активности.
Њемачки политиколог и специјалиста за тајне операције обавештајних служби Ерих Шмит-Енбон, цијени да је Немачка одиграла ужасну улогу у изазивању кризе на Косову и Метохији,Македонији и Црној Гори .
Истовремено у источном дијелу Црне Горе припремао се удар на Српски народ .Почетком 21 .вијека Улцињ ,Тузи ,Плав,Гусиње ,Рожаје постали су сабирни центри за све оно што се зове Албански екстремизам . Док је Србима и представницима Срба ,после фамозног референдума 21.маја 2006 .г. који чине близу 40% популације Црне Горе ускраћено свако право за Албанци су добили таква права да су се томе противили и поједини парламентарци ЕУ .
Албанци су мимо важећег Устава СРЈ и Црне Горе уз здушну помоћ Западних ментора уклонили готово све што је подсјећало на Српство у поменутим општинама . Стерилна Анти-српска власт морала се тако одужити онима који су 21.маја 2006 .г .извојевали слободу Црној Гори од „великосрпске окупације “ .
Један од њих је свакако и Наил Драга ,косовски студент ,који већ три деценије некажњено блати не само Србију него и Српски народ у Црној Гори .
Dobar prikaz stanja, ali prekasno da bi se nešto efikasno dalo uraditi! No bolje ikad nego nikad! Kakvi su nas kao narod vodili, dobro smo i pretekli !