Драги људи,
Након вишемјесечне хајке добио сам информацију из Тужилаштва да сам ослобођен кривице и да нећу ићи у затвор због блокаде пута којом сам желио да спријечим рушење споменика Војводе Павла Ђуришића.
Да су неке друге околности, можда бих се радовао. Али… мој Митрополит Методије је и даље на оптуженичкој клупи. Мој српски језик је ухапшен. Моје Косово је понижено црногорским признањем лажи. Моја Србија им више није братска земља. Моју Русију третирају као непријатеља. Моје НАТО жртве су и даље заборављене.
Мене све ране мог рода боле, и зато се нећу радовати што ме нису ухапсили, јер ја никога нисам убио, нити опљачкао, нити икоме нанио зло. Браним своје и бранићу до посљедњег даха. Радоваћу се онда када српски народ буде слободан у Црној Гори, а до тада ће још много воде протећи.
На крају, имам поруку и за душмане: Ћераћемо се још.
ZDRAVO I VESELO BIJO SOKOLE