Пише: Спасоје Томић
Бајке и стварност
Педесет година су нам причали комунистичке бајке о свијетлој будућности, братству и јединству, друштву једнакости и напретку који никад није стигао. Тридесет година касније, нови идеолошки монополисти нам продају европске бајке о интеграцијама, „вриједностима“ и савршеном систему у који морамо да верујемо. Ја у бајке не вјерујем. Ни у оне старе, ни у оне нове.
Европска унија представља се као савез слободних народа, али у Црној Гори је претворена у инструмент притиска: Српска православна црква (СПЦ) и српски идентитет се третирају као „проблем“, као фактор који омета европски пут државе. Бајке о ЕУ су само фасада за системску контролу.
Историјски контекст и насљеђе
СПЦ је вековима стуб српског народа у Црној Гори. Она је чувала историју, културу и моралне вредности, чак и у периоду комунистичке репресије када је држава системски настојала да религију и традицију уништи. Сада, уместо отворене репресије, добијамо суптилни, институционализовани притисак – преко закона, извјештаја, спољних мисија и „европских стандарда“.
То није случајност. Историја се понавља у новом паковању. Методи се променили, али циљ је исти: редефинисање идентитета и смањење улоге институције која је најчвршћи носилац националног памћења.
Европска унија као инструмент
Европска унија се представља као хуманитарни савез, али њена стварна функција је политичка и идеолошка инструментализација. Примат наднационалног права и систематска уцјена малих држава доводе до ситуације у којој Црна Гора није равноправан субјект, већ терен за наднационалне експерименте.
Брисел је данас нови „ЦК“ – оно што је некада био Централни комитет. Контролише институције, медије, школство и религију, а све под маском „европских вредности“.
Европски парламент и документ о СПЦ
У званичном извјештају Европског парламента о Црној Гори (A-10-2025-0093), СПЦ се конкретно помиње као институција која „може ометати европски пут Црне Горе“. Ово није „случајна критика“ – то је системски став.
Документ директно третира СПЦ као „фактор који се мора контролисати“. Европски парламент, највише законодавно тијело ЕУ, тиме потврђује да није реч о ненамјерној грешци, већ о стратегијском кораку ка маргинализацији српског народа у Црној Гори.
Идентитет и културна ерозија
ЕУ утиче на образовање, медије и јавни простор тако да се релативизује српски историјски наратив. Млади у школама добијају „европске лекције“ које често искључују националну историју. Медији који зависе од страних донација и пројеката систематски минимизирају улогу СПЦ.
Ово је културна ерозија у пракси: идентитет је предмет ревизије и инструмент за политичко условљавање.
Демократија условљена Бриселом
У Црној Гори избори се признају тек након спољне потврде. Политичка воља грађана вриједи онолико колико се уклапа у европски наратив. Када резултати не одговарају, активирају се извјештаји, санкције и медијски притисак.
То није демократија – то је условна дозвола за постојање. Српски народ и СПЦ постају колатерална штета оваквог система.
Економија и зависност
ЕУ пут је довео до деиндустријализације, распродаје државних ресурса и финансијске зависности. Домаћа привреда је маргинализована, а млади напуштају земљу. ЕУ „економија“ у пракси значи: послушност у замену за привидну стабилност.
Анти-ЕУ реторика и опасност
ЕУ није савез пријатеља. Она је инструмент контроле и редефинисања идентитета. СПЦ је „претња“, српски идентитет је проблем, а Црна Гора је тестни терен за наднационалне експерименте.
Ово је директан напад на све што је српско у Црној Гори. Ко покушава да подрије СПЦ, био то Брисел или домаћи ЕУ послушници, постаје непријатељ народа.
Анти-ЕУ платформа у пет тачака
• Очување суверенитета Црне Горе
• Примат Устава и националних закона над било којим ЕУ директивама.
• Заштита СПЦ и српског идентитета
• Одбијање сваког покушаја маргинализације цркве и редефинисања идентитета.
• Економска самосталност и патриотизам
• Промоција домаће производње и ограничење зависности од страних корпорација.
• Политичка независност и спољна политика у интересу народа
• Одбијање уцјена и принуда које долазе из иностранства.
• Јавна и институционална контрола над реформама
• Све реформе морају бити транспарентне, у интересу народа и без угрожавања СПЦ.
Европска унија у Црној Гори није неутрална. Она је инструмент за контролу, маргинализацију и редефинисање идентитета. СПЦ и српство нису само културне институције – они су стубови народа.
Наш народ мора да одлучи: да ли ће дозволити страним бирократама да диктирају ко је и шта је, или ће стати на страну своје историје, својих институција и својих вредности.