Danas se navršilo tačno devet godina od pokušaja ubistva aktuelnog šefa države Aleksandra Vučića koji je 2015. godine kao premijer Srbije otišao u Potočare kako bi odao počast žrtvama Srebrenice.
O tome ko stoji iza monstruoznog napada na Vučića ni dan danas nije objelodanjeno, niti je za pokušaj Vučićevog ubistva iko ikada odgovarao.
Iako se godinama iz Sarajeva čuju optužbe na račun Srba i insistira na tome da se srpski narod označi kao genocidan, zanemaruje se činjenica da je upravo Vučić bio taj koji je bio spreman da oda počast žrtvama u Potočarima.
Upravo je Vučić taj koji nikada nije ni negirao da je u Srebrenici počinjen zločin, ali je isto tako jasno ukazivao da je rezolucija o Srebrenici u UN uperena protiv jednog naroda.
– Srbija je konstantno i dosljedno osuđivala zločine počinjene u Srebrenici, a dva predsjednika su i odala poštu žrtvama u samoj Srebrenici – rekao je Vučić u aprilu ove godine.
Međutim, na njegov gest 2015. okupljeni su uzvratili kamenicama kojima je gađana kolona u kojoj se nalazio tadašnji srpski premijer dok je napuštala Memorijalni centar.
Kamenice, flaše…
Podsjetimo, atentat je pokušan u 12.50 časova, kada je masa okupljenih probila zaštitnu ogradu i krenula ka tadašnjem premijeru Vućiću i njegovoj pratnji. Ka delegaciji iz Beograda poletele su kamenice, flaše s vodom, cipele…
Vučićevo obezbejđenje je te 2015. godine ekspresno reagovalo za razliku od obezbkjeđenja skupa koje nije mrdnulo. Jedan član delegacije pokušao je da zaštiti Vučića kišobranom, ali ono što malo ko zna jeste da je on to odbio!
U tom trenutku reis ul ulema Islamske zajednice u BiH Husein Kavazović je potom pozvao mnoge prisutne da ostanu dostojanstveni u svom bolu, a Vučić je nezaštićen kao da se ništa ne dešava nastavio kroz masu.
Međutim, ono što je jednako strašno što se ni posle devet godina ne zna ko je htio da ubije Aleksandra Vučića u Srebrenici. Napadači nisu identifikovani iako su nadzorne kamere sve snimile. Da li je u pitanju nesposobnost ili zla namjera? Naivni bi rekli ovo prvo.
Predmet u fioci
U svakom slučaju predmet „Vučić-Potočari“ i dalje je zaturen u nekoj fioci kod istražnih i pravosudnih organa BiH. Niko nije procesuiran, niko od onih koji su bili zaduženi za bezbijednost skupa i ličnosti nije smijenjen niti je podnio ostavku.
Milan Petričković, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Kurir da uvek kad su Srbija i njen predsjednik pružali ruku pomirenja Bošnjacima i Hrvatima, onda se u nekom kontekstu govori o tome kako Srbija i predsednik Vučić imaju agresivan i arogantan stav i ne priznaju žrtve.
– A to nije istina. Sa svih strana je neophodan oblik pomirenja koji treba da se gradi na principima uzajamnog priznanja žrtvi, sa obije strane, ali s obzirom na konstelaciju snaga i negativnog javnog mnjenja bošnjačkog življa na ovim prostorima i doček Vučića u Potočarima, to se čupa iz konteksta i samo se Srbima pripisuje da su bili zločinci i genocidni. Za budućnost zajedničkog življenja, kakav god da je multinacionalni sastav, nužno je da se sa svih strana priznaju tuđe žrtve. Pored srpskog, bošnjačkog i hrvatskog faktora postoji još jedan, a to je inostrani faktor, koji ništa ne čini. Ono što se dogodilo u posljednje vrijeme, a time mislim na rezoluciju o Srebrenici, ne vodi ka putu pomirenja, već daljeg razdvajanja već krhkih odnosa i veza. Neophodno je da se međusobno prašta i da se izvrši izgradnja zajedničkog života – navodi Petričković za Kurir.
(Kurir.rs)