Његош је вјечита тачка спајања српског рода, изјавио је потпредсједник Владе Будимир Алексић, гостујући у Инфо плусу на Адриа телевизији.
Али, како је додао, подјеле су овдје настале и око Његоша – на оне који желе да баштине његове вриједности и оне који желе да направе радикалан отклон, који не желе да припадају српском роду.
„Два стуба идентитета који је одржао Црну Гору, и на којима је почивала његошевска Црна Гора, јесу српство и православље. Они који праве отклон кажу да Црна Гора више не треба да припада традиционалном византијско-словенском и православном цивилизацијском кругу, већ да треба да се измјести у западни римокатоличко-протестантски. То је овдје говорено са највиших државних адреса”, рекао је Алексић, нагласивши да се ништа што је Његош говорио, радио, писао, свједочио својим животом – не супротставља вриједностима модерног доба.
Он је рекао да Његошево стваралаштво заузима јединствену позицију у култури свеколиког српског народа, а не само народа у Црној Гори.
“Оно ту позицију заузима не само као врхунски израз националног и културног идентитета и духовне вертикале, него и као универзална поетска визија свијета и човјека у њему. Његош је као пјесник апсолутно универзалан”, оцијенио је Алексић.
Како је казао, његово књижевно-филозофско насљеђе поредставља трајну вриједност српско-православне културе и словенских народа у цјелини.
“У свом духовном склопу приближава се најумнијим творевинама човјечанства. Његош је, једноставно речено, обликовао идентитет и духовност Црне Горе”, рекао је Алексић.
Његош је, како је додао потпредсједник Владе, свевремен и савремен, као сви великани духа и културе – Хомер, Данте, Гете, Достојевски…
“Њихово дјело је непролазно”, нагласио је Алексић.
Упркос томе, истакао је, постоје тенденције да се Његош прогласи ретроградним, неевропским, геноцидним…
“Нема никакве сумње да је универзалан дух и пјесник, актуелан и данас и да нам његово дјело говори и да нас може поучити и о слободи, и о јунаштву, правди, нашој укупној егзистенцији”, навео је Алексић.
Осврнуо се и на ријечи Владике Николаја да се не зна да ли Његош љепше пише о хришћанству или исламу.
“Једно је кад пише о исламу, а друго кад говори о Османском царству, које је злоупотребаљавало ту религију и које је овдје било окупациона сила, која је угрожавала слободу”, закључио је Алексић, преноси Адриа.